Nemačkoj i Austriji više nisu potrebni radnici sa Balkana?

pixabay.ocm

Nastavkom ili nikad potpunim nestankom virusnih i drugih sličnih pretnji stanovništvu i državama doveden je u pitanje povratak na otvorene granice.

U pitanje je dovedena i apsolutna sloboda kretanja stanovništva i radne snage, klasično tržište rada i sve dosad poznate zakonitosti radnih migracija.

Virusni nalet svom silinom u kratkom vremenu zahvatio je praktično sve prostore, sve populacije i sve delatnosti koje se pre svega temelje na radnoj mobilnosti, socijalnim i radnim kontaktima, prenosi Sputnjik.

Svet je jednostavno zastao, a nova vremena i novi obrasci organizovanja postali su nužnost. Finansijski i radni poremećaji su posebno vidljivi i s dalekosežnim posledicama, pa su rezolutne odluke i postupanja nacionalnih vlada ključni za ublažavanje destrukcije i usmeravanje razvojnih procesa u budućnosti.

Destruktivni faktori

Privremeni zaborav na migracijske pritiske prema Evropi i demografske probleme vezane uz smrtnost, prirodni pad, depopulaciju i nedostatak odgovarajuće radne snage razvijenih i izrazito depopulacijskih evropskih zemalja biće kratkog veka, jer su upravo ratne i ovakve današnje virusne krize i najveći destruktivni faktori svake populacije, ma koliko ona bila medicinski, organizaciono, tehnološki i na svaki drugi način zaštićena i razvijena.

Demografski poremećaji su očekivani, a državne intervencije će svakako biti potrebne u funkciji demografske revitalizacije i ukupnog razvoja.

Otkaz se pokazao kao najjednostavnija poslovna mera i zapravo je negacija ključne važnosti ljudske populacije u svim delatnostima. Delom su otkazi radnog odnosa nužnost zbog nemogućnosti stvaranja potrebnih prihoda, ali delom su i posledica smanjivanja profitnih trendova, neplaćanja za fizički izostanak s posla, nesposobnosti kriznog upravljanja i slično.

Nasuprot tome, zatvaranjem granica, zabranom putovanja i socijalnim razdvajanjem neke druge delatnosti, koje nisu morale da zaustavljaju svoju aktivnost (građevinska npr. i slične), imaju istovremeno veliki problem održavanja funkcionalnog poslovanja upravo zbog nemogućnosti osiguravanja radne snage mobilnim ili migracijskim modelom.

Višak radne snage

Dolaskom virusne krize postojeći obrazac osiguravanja radne snage jednostavno je prekinut, a veliki broj novih nezaposlenih zbog krize praktično menja uhodanu paradigmu. A nastavak sledi po novim pravilima i pristupima.

To potvrđuju i posledice krize upravo u Austriji i Nemačkoj, zbog čega se nužno promenila i projekcija potrebe za radnom snagom iz balkanskih zemalja.

Prema stručnim procenama, virusna kriza će dovesti do najveće recesije u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata i porasta stope nezaposlenosti sa 0,7 na 5,8% kao i nefunkcionalnom tržištu rada zbog ograničenja kontakata.

Istovremeno je porast nezaposlenosti u Austriji zbog krize u relativnim odnosima prema ukupnoj zaposlenosti i prema broju stanovnika veći nego u Nemačkoj: Austrija ima porast nezaposlenosti u odnosu na prošlu godinu od 58 odsto, a Nemačka 19 odsto.

1 KOMENTAR

  1. Кога ће Швабе прво да истерају?. Милионе Турака или Балканце?
    Србија пред катастрофом. На нашу срећу (читај несрећу) ту су Титови пионири Вулин, Дачић… са иноваторима Вучић и Брнабић да нас спасу. А шта ако Срби неће да раде на патентима за спас „српских“ политичара?

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime