EPA/ROBIN PARKER

Nekadašnji kapiten fudbalske reprezentacije Srbije Nemanja Vidić među prvima je podigao glas protiv čelnika FSS posle neuspeha u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo i poraza od Škotske. Svojim saopštenjem je pokrenuo lavinu koja se ne stišava i otvorio novi front u srpskom fudbalu. On je u otvorenom pismu rekao sve ono što brojni navijači i ljubitelji fudbala u našoj zemlji takođe misle, ali nemaju priliku da iznesu javno. Bivši stub odbrane Mančester Junajteda verovatno ni sam nije očekivao da će dobiti veliku podršku ljudi koji žele da spasu srpski fudbal. Uz nekada sjajnog defanzivca stali su mnogi nekadašnji saigrači i brojni treneri, koji su ostvarili uspeh na domaćoj i međunarodnoj sceni. Poznato je da Vidić retko komunicira sa medijima u Srbiji, a posle njegovog sapštenja počele su spekulacije, da na ovaj način priprema teren kako bi zauzeo neku od funkcija u fudbalskom savezu.

Vidiću je svakako mesto u srpskoj kući fudbala. Iza sebe ima bogatu karijeru i veliko fudbalsko ime. Ljudi s biografijom poput njegove neophodni su našem fudbalu, kako bi se vratio na pravi put. Međutim, pitanje je da li je on željan da se vrati u Srbiju. Po završetku karijere Vidić je odlučio da živi u Milanu, a u više navrata je isticao da želi da provodi što više vremena sa porodicom. Za mesec dana održaće se izborna Skupština FSS, najavljuju se promene na mnogim nivoima. To je prilika da se otvore vrata nekadašnjem požrtvovanom fudbaleru da se vrati u svoju kuću. Možda je prerano da bude selektor jer nema dovoljno trenerskog iskustva. Iako je za mentora imao neprevaziđenog Aleksa Fergusona ne treba se učiti u reprezentaciji, ali za mesto sekretara ili predsednika sigurno bi bio idealno rešenje, što je ovih dana javno predložio i fudbaler Mančester Junajteda Nemanja Matić u svom otvorenom pismu srpskoj javnosti.

Još iz igračkih dana Vidić je uvek imao pravi sportski odnos. Autoritet i osobine korektnog, dobrog, poštenog i časnog momka, koji je uvek davao više od svog maksimuma na terenu. Uz nesporan kvalitet koji je posedovao uspeo je da stigne do Teatra snova na čuvenom Mančesterovom Old Trafordu o kome maštaju mnogi klinci kada potrče za loptom. Bio je lični izbor Aleksa Fergusona. Trenerska gromada poput legendarnog Škotlanđanina ne pravi greške u proceni fudbalera. Zajedno sa Rijom Ferdinandom Vidić je dugo godina držao odbranu Junajteda. Bili s najbolji štoperski par u Evropi. Znao je Vidić da se izdigne i prevaziđe teške trenutke kada mu u karijeri nije sve išlo idealno. Takvih situacija bilo je uglavnom u reprezentaciji poput promašenog penala protiv Slovenije, kada se takođe nismo plasirali na Evropsko prvenstvo, ili igranja rukom na Svetskom prvenstvu u duelu sa Ganom. Navijači Crvene zvezde još ne mogu da prežale što se na kraju karijere nije vratio i odigrao oproštajnu sezonu u crveno-belom dresu. Mada je mlad otišao iz Srbije u moskovski Spartak, ostavio je veliki trag u Crvenoj zvezdi. Bio je izuzetno popularan kod svojih i cenjen od suparničkih navijača. O njegovim igrama u dresu crveno-belih snimljen je film “Artiljero”, gde grupa “delija” pokušava da svog idola ponovo vrati na “Marakanu”.

Velika igračka karijera je završena, ali uskoro će se otvoriti stranice nove trenerske ili funkcionerske. U zemljama u okruženju saveze vode bivše igračke legende. Crna Gora na mestu predsednika ima Dejana Savićevića, a Hrvatska Davora Šukera. Mogla bi Srbija po tom modelu uskoro na istu poziciju postavi Nemanju Vidića. S ugledom koji ima postavili bi se temelji za uzdizanje srpskog fudbala. Možda bi onda i seniori došli u priliku da se bore za osvajanje trofeja, kao što su to učinile mlade generacije koje su nedavno bile na krovu Evrope i sveta. Da li će Nemanja Vidić biti lokomotiva koja će povući zaglavljene vagone srpskog fudbala, videćemo vrlo brzo.