pixabay.com

Za razliku od „belog labuda“, termina kojim se u ekonomiji naziva sposobnost da se predvide krizne situacije, njegova suprotnost, „crni labud“ označava potpuno nepredviđene događaje koji imaju razorne efekte po finansijsko tržište i privredu.

Ovako je profesor bankarastva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Đorđe Đukić, jednostavnim jezikom objasnio ekonomske pojmove za koje je većina ljudi čula tek kada je počelo da se govori o posledicama pandemije koronavirusa po svetsku privredu.

Američki finansijski stručnjak poreklom iz Libana, bivši profesionalac na Volstritu, Nasim Nikolas Taleb, tvorac termina „crni labud“, prvi put ga je upotrebio 2001. u svojoj knjizi „Prevareni nepredvidivošću“. Kad se 2007. pojavila njegova knjiga „Crni labud“, zanimanje za nju je bilo prilično slabo i tek nakon sloma banke „Liman braders“ godinu dana kasnije, s početkom svetske ekonomske krize, Talebova knjiga je postala tražena u celom svetu.

I pre koronavirusa postojali ozbiljni problemi u svetskoj privredi

– Suštinski, jasnim jezikom rečeno, „crni labud“ označava nepredvidive događaje na finansijskom tržištu koji imaju razorne efekte na to tržište, a pre svega na investitore. Podrazumeva i to da osim razornih efekata nastupa period  dugog oporavka tržišta od svih lomova koji ga zadese – navodi Đukić za Sputnjik.

On, pri tom, objašnjava da kada se kaže neočekivani događaj, treba jasno istaći činjenicu da se „iznenađenje“ vezuje za to da su se modeli koji su se masovno koristili pre globalne finansijske krize za projektovanje i kretanje berzanskih indeksa i drugih parametara pokazali totalno neproduktivnim. U tom smislu i lom koji nije mogao biti predviđen tim modelom tretira se kao „crni labud“, napominje on.

Pandemija koronavirusa je, kako ističe, svakako prirodna katastrofa koju niko nije mogao da predvidi. Napominje, međutim, da je ona samo dodatno zakomplikovala situaciju, jer su i pre korone postojali više nego jasni indikatori da postoje ozbiljni problemi u svetskoj privredi.

Da li je baš sve crno-belo

Tako Đukić podseća da svetska ekonomska kriza iz 2008. nije na isti način pogodila sve. Imate banke koje su propale, poput Rojal benk of Skotland, do onih koje su se visoko konzervativnim pristupima njihovih uprava koje su se na bazi znanja, intuicije, velikom količinom kapitala štitile od mogućih rizika i gubitaka. I one na kraju nisu posegle za novcem poreskih obveznika.

– To je prevencija u cilju moguće zaštite od rizika koji nastaju zbog nepredvidivih događaja, što sada svakako jeste pandemija koronavirusa – kaže Đukić.

On, međutim, ukazuje na situaciju iz 2008. kada su investitori koji su hazardirali na finansijskom tržištu pre početka krize, svoju situaciju kasnije pravdali upravo nepredvidivošću krize.

Kada imate situaciju, kao tada, da predlozi ozbiljnih institucija „ne prođu“ onda se plate posledice. Čuvena dva profesora sa Stenford Univerziteta su upozoravala da kompleksni finansijski instrumenti mogu stvoriti privid da su banke kapitalizovane, a da to faktički nisu i da ne mogu da izdrže buduće rizike. Ali, interes Volstrita bio je suprotan. Političari i regulatori treba da se fokusiraju na javni interes i da preduzmu neophodne korake. Kritična komponenta još nedostaje – politička volja – zaključuje Đorđe Đukić.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime