Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Prvi slučaj koji je posle pada režima Slobodana Miloševića šokirao javnost i izazvao krizu u tada vladajućem DOS-u bila je likvidacija Momira Gavrilovića Gavre (42), bivšeg pukovnika Državne bezbednosti, koji je likvidiran sa sedam metaka iz škorpiona 3. avgusta 2001. Ovim slučajem u javnosti se prvi put otvoreno video rascep i sukob između predsednika SRJ Vojislava Koštunice i premijera Srbije Zorana Đinđića.

Gavrić je ubijen na parkingu u novobeogradskoj ulici Džona Kenedija oko 22 sata. Sutradan su dnevne novine objavile kraću informaciju da je ubica potom pobegao sivim mercedesom s beogradskim registarskim tablicama, dodajući da je ubijeni bio pripadnik voždovačkog klana.

Međutim, ubrzo se saznaje da je ubijeni, u stvari, bivši visokorangirani pripadnik DB i svojevremeno komandant specijalne jedinice tokom rata 1991-1995. godine u Istočnoj Slavoniji. Mediji su preneli i da je „Gavrilović bio neustrašivi borac“, akter neke afere u Resoru državne bezbednosti MUP-a Srbije i gost na Arkanovoj svadbi.

Tadašnji šef DB Goran Petrović izjavio je kako je Gavrić radio u ovoj službi od 1979. do 1999. godine, u beogradskom centru DB-a, Uroševcu i Somboru. Ukazao je i da nemaju saznanja o kontaktima Gavrića sa savetnicima predsednika Koštunice, u čijem je kabinetu navodno bio tri puta.

Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu baš tog 3. avgusta iz kabineta predsednika Koštunice dostavljen je strogo poverljiv izveštaj o tome šta je Gavrilović govorio o organizovanom kriminalu prilikom posete u Palati Federacije, što je dalje razbuktalo misteriju oko ovog ubistva. Godinama kasnije pojavile su se informacije kako su pripadnici zemunskog klana po naredbi vođe Dušana Spasojevića Šiptara naredili ubistvo Gavre, kako bi produbili jaz između Koštunice i Đinđića, te tu našli prostora za manevrisanje i svoje ciljeve.

Inače, Gavrić je učestvovao u oružanim sukobima počev od 1991. pod pseudonimom pukovnik Perić i bio je savetnik za bezbednost Milana Martića.

Sutra – Nerešene likvidacije (7): Ko je ubio Boška Buhu