U poslovnom svetu svaki dogovor se smatra ugovorom, ali je važno da se on stavi u odgovarajuću, pre svega pisanu formu.

Kada se dogovara neki posao, a po starom srpskom običaju nekako je to najčešće u kafani, uglavnom se tu ništa ne zapisuje (osim konobara dok prima porudžbinu).

Ništa se ne podrazumeva

Jedan od razloga za takvo ponašanje je taj da je (ukoliko bi neko insistirao da se dogovor stavi u formu ugovora) to često protumačeno kao nedostatak poverenje među poslovnim partnerima i da nije dobro za početak posla.

Drugi razlog zbog čega se uglavnom ne stavlja ništa na papir je uobičajeno shvatanje da se svi detalji podrazumevaju. Kako reče profesor Radomir Lukić sa Pravnog fakulteta u Beogradu još davnih dana: ”Stavite vi to što se podrazumeva na papir, da bi se bolje podrazumevalo“.

Verujem da je značajno umanjena mogućnost nesporazuma u poslovnim odnosima ukoliko bi se svi elementi dogovora stavili na papir, u formi ugovora o zajedničkom poslu, sastavljeno kod advokata.

Sačuvala bi se mnoga kumstva i prijateljstva, rodbinski odnosi, mnogi nesporazumi ne bi imali svoj epilog na sudu jer ne bi bilo različitog tumačenja, jer bi bilo sve precizno i jasno zabeleženo u formi ugovora.

Ne mešajte privatno i poslovno

Dalji poslovni nesporazumi proizilaze iz činjenice da se meša privatno i poslovno. To što nam je neko rođak, prijatelj, kum ili drug, ne znači nikako da bi smo trebali sa njim imati poslovne odnose.

Čak naprotiv, u cilju čuvanja prijateljstava, poslovne aranžmane sa prijateljima i rodbinom treba izbegavati. Kažu da je lako steći 15 prijatelja za godinu dana, ali da je teško sačuvati jednog prijatelja petnaest godina.

Poslovni odnos je poslovni odnos, isti treba da se radi sa ljudima slične ili iste struke, treba se jasno definisati i zapisati kako bi se isključila emocija. Baza prijateljskih i rodbinskih odnosa je emocija i ona u startu zamagljuje, a možda i isključuje poslovnost.

Razlikujte pomoć od pozajmice

Često se ulazi u poslovne aranžmane na privatnoj osnovi u cilju da se nekome pomogne, ali to je pogrešan način pomoći. Na kraju krajeva svako treba da prođe svoj put, ”da nosi svoj krst“ i u puno slučajeva pomoć, dugoročno gledano, nije dobrodošla i treba je izbegavati.

Ako baš želimo nekome pomoći onda je to više savetom na osnovu ličnog iskustva nego novcem, pozajmicom ili pak uključivanjem u zajednički poslovni poduhvat.

Ako se ipak odučite da nekome pomognete na uobičajeni način, pođite od toga da je to stvarno pomoć, da je bezuslovna i da ne očekujete protivuslugu ili zahvalnost.

Ukoliko ipak očekujete nešto od toga, onda je to neka vrsta pozajmice, onda to nije pomoć – pomoć je, poput prave ljubavi, bezuslovna.

Svedoci smo iskustava da ako nekome pomognemo, da prirodno očekujemo neku vrstu zahvalnosti, a to zadire u gordost pojedinca kome je pomoć namenjena, šta je prilično opasno kada se uzme u obzir ponašanje egoa na duže staze.

Paradoksalno zvuči, ali pomogavši nekoga, često znači kreiranje moćnog neprijatelja.

Dakle, ako ste se odlučili da nekome pomognete neka to bude bezuslovna pomoć, koju ste zaboravili istog časa kada ste je pružili. Ako je niste zaboravili vi, budite uvereni da će taj neko sigurno zaboraviti da ste mu pomogli.

A, ako ne zaboravi, onda ste u problemu jer će nastojati da se osveti u budućnosti, baš zato što ste mu pomogli. Retko, zaista retko će vam neko biti zahvalan.

Setite se što je rekao Halil Džubran (Kahlil Gibran): “Nisam umro kada me je kuršum pogodio. Umro sam kad sam video ko puca”..

1 COMMENT

  1. ЕЛИТНОСТ

    Десетак година неки кризу су надмашили, оставили је народу. Они га научише да је први на континенту, малтене у свему, привредни раст, број вакцинисаних од короне, најмањи број оболелих, да не помињем вирус. Када људи отворе фрижидер-празан, када отворе новчаник, уколико га имају, празан, он од новчаника се трансформисао у документарник, када оду у продавницу, забораве шта би требало да купе, врате се у празној кући, празним кесама. Људи беже једни од других, једино скупа су заједно када их окупи гласноговорник на отварању фабрика, споменике, аутопутева и све што замисли, људи остају до краја здружени и јединствени, а после сређу утиске. Када се врате кући, све на старо (снс), гледају ТВ и од узбуђења чешће морају да бришу екране. Једина истина је да није уништена корона, а само што није?

    ♣ Филозоф Џон Лок је рекао “Homo hominis lupus est – Човек човеку је вук”. Ја бих желео да превод гласи: “Човек човеку је брат”.
    ♣ Благо ко има пријатеље. Тешко ономе коме они помогну?
    ♣ Један високо котирани функционер, који све зна, у задње време и медицину.уместо да напредује у тој науци он је уписао школу кошарке. Чувај га Боже.
    ♣ Јединствени смо у свету, нас не лече лекари, већ политичари, лекари тек треба да науче.
    ♣ Нача пракса да од пријатеља правимо непријатеље. Сви кажу да је холестерол штетан, а стварно није. Како да се људи понашају према политичарима некад користе, а више штете, не себи.
    ♣ Неки не могу да слушају туђе глупости. Да, не могу, јер они причају само глупости. Конкуренцију не трпе?
    ♣ Мирослав Алексић ових дана је бацио политичаре у запечак. Он са понашањем у култној школи глуме и још по нешто… је главна тема свих медија у негативном контексту.
    ♣ Не желим оно што нећу. Хоћу свакако оно што желим. Нема скретања?
    ♣ У свету увек је владала жива страховлада. Сада ту улогу је преузела невидљив и тешко уништива корона.
    ♣ Корона вирус је коначно мутирао. Политика никако да мутира, осим у парама.
    ♣ Корона вирус је повећао милијарде у милијардама. Али зато је пукла средња класа, сања хлеба.
    ♣ Корона вирус односи велики новац из буџета. Он се не види, а виде се болесни и гладни.
    ♣ Вођа не носи маску. Зна да чизма главу чува.
    ♣ Корона вирус није поштедео ни демократију. Стално слушам монологе једног човека.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here