Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović već je 35 godina na muzičkoj sceni i tokom karijere snimila je 16 albuma i ostvarila velike uspeje.
Naime, ona je imala svega devet godina kada je prvi put zapevala pred publikom, a prvi zvanični nastup održala je u hotelu na Crnogorskom primorju kao trinaestogodišnjakinja.
– Oduvek sam želela da postanem ovo što sam danas. Životni san mi je bio da se bavim muzikom, uvek sam govorila:”Ja ću biti velika zvezda”, sanjala sam to noćima, to mi je mama govorila još dok sam bila mala. Kaže da sam ustajala noću, budila je i govorila:”Mama, mama, sanjala sam da sam postala velika zvezda, da se bavim muzikom”, a ona bi mi rekla:”Dete, idi spavaj”, ali… Što je babi milo, to joj se i snilo – rekla je Ceca.
Roditelji su joj ipak stavili do znanja da škola uvek mora da joj bude prioritet.
– Kada sam krenula u školu, a počela da pričam o muzici, majka mi je uvek govorila: “Škola je na prvom mestu, a ako je nešto suđeno desiće se. Škola mora da je prioritet, a na ostalo da se gleda kao na hobi”, i tako je bilo. Mic po mic, ja sam počela da nastupam na ogroman moj pritisak… Stalno sam tati govorila da mi pomogne, da mama popusti, pošto je ona stroža, prosvetni je radnik. Krenula sam da nastupam na lokalnom nivou, to je počelo da se širi – rekla je ona, a u nju i njen talenat odmalena su verovali roditelji, familija i prijatelji, međutim bilo je i onih koji su bili skeptični zbog njenih godina. Jedno Cecino izvođenje pesme Nade Obrić u bašti kafane na crnogorskoj obali promenilo je sve.
– Bili smo na odmoru u Crnoj Gori i poslednjeg dana otišli smo na večeru, sa meštanima iz Žitorađe. Svirao je živi bend, zamolili su da ja otpevam nešto. Rekli su:”Tu vam je jedna koleginica, da li može nešto da otpeva”, a već su se ljudi razišli, to je bila bašta u Sutomoru… Prilazi čovek stolu, kaže:”A gde je koleginica?”, i oni kažu:”Pa evo je”. Crnogorac kaže:”Dajte ljudi, pa nemojte me zezati, ovo je dete”… Krene on, pa vrati se i kaže:”Ajde mala, da vidimo šta znaš”. Bila je prazna bašta potpuno, možda smo mi bili poslednji za stolom, i ja krenem da pevam “Dugo te, dugo očekujem” od Nade Obrić i krene bašta masovno da se puni… Svi šokirani, prvo ovi iz benda kako ja pevam tako mala, sa formiranim već glasom, zrelom bojom, trilerima, tehnikom… Tada ponude mojim roditeljima da u bašti lokala, u mestu Utjeha, pevam na dva meseca, dok sam na raspustu. Mama je, naravno, rekla ne, a onda sam ja kukala, kukala i iskukala! “Zašto da ne, možda mi je to šansa, neko će me čuti”, govorila sam, i bila sam u pravu – ističe Ceca.
Prvi susret sa čuvenim Mirkom Kodićem, koji joj je kasnije pomogao da snimi prvu ploču, imala je godinu dana kasnije, u Crnoj Gori.
– Otišli smo sledećeg leta u Utjehu, a tu je vikendicu imao Mirko Kodić. Čuo je da neka klinka peva, da odlično peva… Sedela sam tu sa prijateljicom jednom, on ju je poznavao i prilazi, a ja nisam znala ko je on… Kaže toj prijateljici: “Izvini, čuo sam da ovde nastupa neka klinka, da li možeš da mi kažeš kada ona nastupa i da li su joj tu roditelji, sa kim mogu da razgovaram, a i voleo bih da je čujem”. Ona kaže:”Evo je, sedi pored mene”, a on me gleda:”Ovo dete?! Dolazim večeras”. Ja je pitam:”Ko je ovaj”, a ona mi kaže:”Kako ne znaš, pa to je poznati harmonikaš Mirko Kodić” – dodaje Ražnatovićeva.
– Te večeri je on došao, čuo kako pevam, odmah je tražio kontakt mojih roditelja. Oni su rekli: “Znaš šta, mi nismo ljudi koji imaju milione, mi nemamo taj novac za ulaganje u njenu karijeru. Ako je ona talentovana, poslušajte je, pa kako Bog kaže. Ona mora da završava školu, mora da se obrazuje”. Tada je jako teško bilo snimiti album, pogotovo ja koja sam maloletna, jako su strogi kriterijumi bili, zakoni… Kodić im je rekao: “Okupiću ekipu urednika, ako se dopadne njima i stekne pravo za snimanje albuma, ja ću vam naknadno javiti”. To je bio avgust, naravno, nije se javljao. Dva, tri dana pred doček Nove godine zvoni fiksni, ja se javljam, nama tu neki prijatelji u gostima… Zove neko, kaže: “Dobro veče, da li bih mogao Slobu da dobijem”, ja kažem:”A vi ste?”, kaže:”Mirko Kodić”. Tog momenta mi je celo srce bilo u ustima, telo mi je podrhtavalo od sreće, vičem: “Tata, tata, brzo, zove Mirko Kodić”! Kažu, audicija sutra ujutru… Ko da spava?! Celu noć razmišljam šta ću pevati, da ostavim što bolji utisak. Pojavljujem se u nekom privatnom studiju sa tatom, tu su bili urednici, producenti… Otpevala sam par pesama, kaže tata:”Mislim da im se dopalo, video sam kako je reagovao onaj najstariji čovek” – to je bio Doca Ivanković, koji će mi posle napraviti “Lepotana”, “Cvetak zanovetak”, “Dođi”, “Babarogu” i sve te hitove koji su stvorili Cecu Veličković. Posle mesec dana pozvali su me i rekli da dođem u Beograd, da sam prošla sve te komisije, da svi ostali urednici, koji su čuli snimak, nisu verovali da ja imam samo tako malo godina. Snimim album “Cvetak zanovetak”, a onda odlučuju da me pošalju na Ilidžu, gde su me nagradili novinari… I ostalo sve znate (smeh) – ističe Ceca.
Ceca kaže da je uspela jer je oduvek imala jasan cilj i samopouzdanje, a svojim roditeljima, posebno ocu, večno će biti zahvalna.
– Oduvek sam verovala u sebe i svoj san. Imala sam svoj cilj, verovala sam da to mogu, da ću ja uspeti u ovom poslu. Jako je bitno samopouzdanje, a najbitnije to što su me roditelji zaštitili i sačuvali od apsolutno svega – možda od nekih traumatičnih iskustava, od neprijatnih situacija… Bila sam kao pod staklenim zvonom. Onog momenta kada su shvatili da sam stasala, da mogu sama da razaznam šta je za mene dobro, a šta nije, oni su rekli: “Sada si stabilna, odrasla devojka, možeš da sama vodiš računa o sebi, ne trebaju ti mama i tata”. Ipak, tražila sam da tata ide sa mnom, jer mi je bilo mnogo lakše, bila sam potpuno opuštena kad je uz mene… A onda sam se udala rano (smeh) – završava ispovest Ceca.
