Koliko god pojedincima bio gušt da uz petarde, pirotehnička sredstva ili pucnjavu i ove noći obeleže dan rođenja Isusa Hrista toliko većinu građana takav običaj, najblaže rečeno, uznemirava.
Dilema kako proslaviti najradosniji hrišćanski praznik postoji čini se od kad je Srba i Srbije.
Naime, još pre skoro dva veka u Beogradu su mnogi domaćini Božić dočekivali sa uperenom puškom u vazduh, a pucnjava u nebo je bila i praktično ostala jedan od simbola najvećeg mogućeg veselja.
Istini za volju, danas se u prestonici sigurno manje puca iz puške za Božić nego što se to činilo u 19. veku, ali to ne znači da petarde i ostala pirotehnička sredstva nisu rizični oblici slavlja.
Tek nek se zna da je još 22. decembra 1841. godine objavljena “Zabrana pucanja o Božiću”, a sudeći po broju lajkova na fejsbuku mnogi bi voleli da je ova mera i večeras na snazi i da se odnosi na korišćenje svih pirotehničkih sredstava.
Zabrana pucanja o Božiću – 22. decembar 1841.
"Kao što je i do sada proči nalog postojao, da niko bez razlike od žitelja varoši Beograda, po volji i raspoloženiju svom puške mećati i s tom opasnom zabavom uveseljavati se ne sme, tako se i od sad od strane Upravitelstva varoši Beograda ova zapovest za svagda i u svako vreme pooštrava, da niko pri domaćem veselju svom, puške izbacivati ne sme. Čega radi se pri ovom nastupajućem velikom prazdniku Hristovog Rodždestva, predizlodžena zapovest svakom preporučuje, i postavlja da će svaki koji bi se uhvatio, da je pri ručku ili običnom kom veselju i raspolodženiju pušku izbacio, i tordžestvom ovog velikog Prazdnika izgovarati bi se hteo, da će kazni podleći."
