Više hiljada donedavno dobro plaćenih radnika ostalo je bez posla u SAD, posle pada cena nafte za 50 odsto tokom ove godine, piše list "Njujork tajms".
Prema pisanju dnevnika, verovalo se da, trenutno, jeftinije gorivo predstavlja podstrek za američku ekonomiju, pošto potrošači plaćaju manje za benzin, a više troše na kupovinu i druge usluge, ali budućnost američkog energetskog sektora ne izgleda sjajno jer pad cena energenata utiče na države poput Aljaske, Luizijane, Oklahome i Teksasa.
I Teksas u nevolji
U Teksasu se, takođe, osećaju posledice pada cena nafte jer je, prema podacima Federalnog biroa za statistiku, samo tokom oktobra i novembra u naftnom i gasnom energetskom sektoru otpušteno 2.300 ljudi. Teksas je, zbog pada cena nafte, u proteklih pola godine ostao bez potencijalnog prihoda od 83 miliona dolara dnevno.
Ovde je izostavljen detalj oko namernog obaranja cene crnog zlata, kako bi se i ovim Rusija bacila na kolena, kao zemlja koja puni svoj budžet prodajom energenata.
Nastavljajući priču o krizi, američki list navodi da oko 90 odsto državnog budžeta Aljaske čine prihodi od nafte i zbog pada cene vlasti planiraju mere štednje od 50 odsto sredstava namenjenih za mostove i puteve. Bonitetna agencija Mudi smanjila je kreditna predviđanja za Aljasku sa "stabilnih" na "negativno".
U američkoj državi Luizijani budžet za narednu godinu biće manji za 1,4 milijarde dolara i 162 državna službenika su već otpuštena, a za januar su planirana nova ukidanja radnih mesta. Ugovori i razni projekti u državnim agencijama su smanjeni ili zamrznuti.
Jedan od glavnih ekonomskih analitičara iz Luizijane, Greg Albreht, ističe da smanjenje cene nafte od dolara po barelu na godišnjem nivou, Luizijanu košta 12 miliona dolara dnevno.
