Pixabay.com
Hrvatska je uputila članicama Evrozone, Danskoj i institucijama Evropske unije pismo namere o ulasku u Evropski kursni mehanizam (ERM II).
Ipak, i pored dobrih šansi, to se neće desiti pre početka 2023. godine.
Hrvatska zadovoljava najveći broj kriterijuma za ulazak u zonu evra, stabilnost kursa, visina javnog duga, raspon kamata, stabilnost cena, ali još ima mesta za napredak.
Ono što je bitno za Hrvate je podatak koliko će se dugo zadržati u sistemu ERM II, to jest u nekoj vrsti međuprostora između evropskog i domaćeg mehanizma. Sve dok su u ovom prelaznom periodu, neće moći da koriste prednosti evra, ali ni svoju finansijsku politiku u meri kojoj mogu sada.
Drugo bitno pitanje je po kom kursu će se uvesti evro.
Marijana Ivanov, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, kaže da bi najbolji scenario bio da se evro uvede po prosečnom kursu, koji je u poslednjih 20 godina imao vrlo malo oscilacija, a iznosi između 7,45 i 7,50 kuna za evro. Ističe da bi prelazak na novu valutu bio gotovo neprimetan što se tiče kursa i dodaje da će to biti odluka Evropske Unije.
Kako navodi Ivanov, postoje i negativni scenariji do kojih verovatno neće doći, ali je dobro biti na oprezu.
Na primer, ako evro bude uveden dok je kurs kune prejak, sedam kuna za evro, moglo bi doći do udara na izvoznike, jer bi cene njihovih proizvoda na zajedničkom tržištu značajno skočile. Sa druge strane, ako bi kurs bio previsok, na primer osam kuna za evro, došlo bi do smanjenja plata, tako bi plata od 8.000 kuna vredela 1.000 evra, a ako bi kurs bio sedam kuna za evro, isti iznos plate bio bi uvećan gotovo 150 evra.
Ivanov dodaje da ne bi bilo dobro da u ERM II sistemu provedu previše vremena jer se, u tom periodu, pogodnosti evra ne mogu dovoljno osetiti i spominje primer Litvanije i Letonije koje su u sistemu ERM II provele čak osam, odnosno 10 godina, pa su celu finansijsku krizu provele u čekanju. Navodi da se evro uvodi u dobrim vremenima za finansije, a za Hrvatsku je sada pravo vreme i valjalo bi da se takav trend nastavi kako bi što pre i zvanično prešli u sistem evra.
Hrvatski oporovak je na staklenim nogama, i moguće je da bi se nedostaci hrvatske ekonomije u potpunosti osetili tek u slučaju nove svetske finansijske krize.
– Možda nas upravo proces uvođenja evra podstakne da napravimo snažnije reforme, za dobrobit svih građana – zaključila je Ivanov.
