Posle dugogodišnje izolacije i marginalizovanosti Srbije i Beograda u odnosu na Evropu i svet, usled nepovoljnih socio-političkih okolnosti (dugogodišnjih sankcija, građanskih ratova koji su pratili raspad stare Jugoslavije i ne uvek pohvalnog prikaza u svetskim medijima), najzad smo u prilici da uživamo u ponovnom usponu Beograda kao veoma popularne destinacije na mapi svetskih turističkih ponuda.
U brošurama svetskih turističkih agencija Beograd se naziva gradom koji nikada ne spava. Beograd je sinonim za najluđi provod.
U Beogradu je svako veče – petak veče.
Lice Beograda čine još lepšim devojke koje kao da su sišle sa naslovnica svetskih modnih časopisa. Ovakve i slične izjave parafraze su učestalih komentara stranih posetilaca.
U Beograd sa različitih strana pristiže sve više stranaca, po toploj preporuci prijatelja i poznanika koji su imali prilike da ga već upoznaju. Na beogradskim ulicama sve češće se može čuti bogatstvo različitih jezika i mogu videti ljudi različitih boja kože, načina odevanja i društvenih slojeva. Multikulturalnost postepeno pokazuje svoje šarmantno, osmehnuto lice i Beogradu, doprinoseći vaspostavljanju davno pokidanih i uspostavljanju novih, neobičnih međuljudskih veza.
Strani državljani obično dolaze u Beograd u potrazi za egzotičnom destinacijom, koju do tada nisu imali prilike da upoznaju. Beograd je intrigantno raskršće, jedinstveni spoj istočnih i zapadnih uticaja, različitih kultura i vremena, koji zadivljuje i zanosi. Beograd je mesto kojem se strani posetioci uvek rado vraćaju, kažu u TOB-u.
Jedan od razloga svakako je bogat i veoma dinamičan noćni život, koji vrca od različitih melodija i mirisa.
Muzička scena Beograda u toj meri je široka i slojevita, da može da zadovolji ukuse najrazličitijih starosnih grupa, profila ličnosti i pripadnika različitih nacionalnosti i muzičkih opredeljenja. Raspon ove muzičke scene kreće se od rok i džez klubova, preko laganih pop scena, sve do nešto rustičnijih, lokalnih balkanskih zvukova i čak turbofolk klubova. Turbofolk, fenomen koji se razvio u toku 90-ih godina 20. veka, predstavlja svojevrstan nesvakidašnji miks elektronskih ritmova pomešanih sa originalnim turskim, romskim ili čak grčkim muzičkim uticajima. Muzička scena Beograda u neprestanom je pokretu i živa. Ona ne prestaje da se talasa ni na sekund.
U živahnom i večno mladom Beogradu možete plesati u podzemnim pećinama, brojnim klubovima i na žurkama, privatnim ili javnim, u starim tvrđavama, na brodićima ili u koktel-barovima na dvadesetom spratu nekog oblakodera. Specifičan fenomen koji se može pronaći u Beogradu, a koji predstavlja njegov zaštitni znak, za razliku od drugih evropskih metropola, jesu splavovi. Lagano se njišu, priljubljeni naročito uz obe obale Dunava, ali i Save, na čijem raskršću se uzdiže ovaj beli grad. Noću emituju kako svetlosne, tako i bogate zvučne signale, pozivajući na oslobađajući iskorak iz svakodnevnog stresa i obaveza.
Splavovi nisu isključivo mesta gde se uživa u najnovijoj domaćoj pop i folk muzici i interpretativnim mogućnostima mladih i onih starijih izvođača; oni su trendseterski podijumi, gde se lansiraju novi trendovi, kako u oblasti mode, tako i međuljudskih odnosa. Na splavovima se mogu naći kako “obični” mladi ljudi, tako i selebriti ikone, bilo kao gosti ili voditelji programa.
Muzika je isključivo “živa”, uz povremene predahe uz di-džej seanse. Mladi ljudi i oni koji se tako osećaju često plešu sve do jutarnjih časova, kada se iscrpljeni ali zadovoljni vraćaju u svoje hotele / domove / apartmane, noseći u mobilnim telefonima poneki novi broj telefona kao zalog za uspešnu novu vezu / avanturu / prijateljstvo / poslovni kontakt. U Beogradu je malo verovatno da ćete biti sami.
Osim splavova, ne možemo da ne spomenemo andergraund rok klubove, poput istoimenog “Underground-a”, KST ili u kojima alternativna omladina pokušava na svoj način da stvori andergraund kulturu i odstupa od komercijalnih mejnstrimova i na svoj način se bori protiv establišmenta. Rock-and-roll u 21. veku, na poseban način, prilagođen novim tehnologijama.
Zatim, tu je neizbežna kafana. Kafana kao mesto za izlazak, kafana kao lepo mesto za ručavanje i kao kulturna institucija. Kafana se nikako ne može poistovetiti sa terminom restoran. Možda bi joj taverna bila bliža po određenju, ali i dalje ne bi obuhvatila sva značenja autohtonog termina kafana. Kafana predstavlja deo turskog nasleđa na Balkanu i može se reći da Beograd prednjači po broju (i vremenu nastanka) kafana čak i u odnosu na Pariz ili London. Nekada su kafane bile mesta gde se pila isključivo kafa, kao što im naziv kaže. Današnje kafane su rustično i boemski opremljeni restorani u kojima je večera ili ukusan ručak upotpunjen nastupom simpatičnog višečlanog benda koji miluje naše uši i neretko pobuđuje nostalgiju neprevaziđenim hitovima starogradske muzike.
Kafane su još u 19. i u prvoj polovini 20. veka bile simbol urbanog Beograda i sastajališta intelektualne elite, u koju ne spadaju samo univerzitetski profesori i slobodoumni mislioci, već i marginalizovane i socijalne kategorije neretko osuđivane u javnom mnjenju, kao što su lutalice, animir-dame, boemi i umetnici. Takvo bogatstvo socijalnih slojeva moralo je uroditi plodom. Tu su se često razmenjivale ideje i vodile intelektualne (bilo književne, bilo filozofske ili političke) rasprave, smišljali nazivi i programi političkih ili umetničkih pokreta. U tom smislu kafana nije bila samo mesto za razbibrigu i zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba, nego i mesto duhovnog usavršavanja, rasta, komunikacije i razmene ideja, napretka i evolucije.
U današnjem Beogradu, na sreću, društveni fenomen i institucija kafane nije izumrla. U današnje vreme, međutim, njena uloga u društvu donekle je izmenjena i prilagođena savremenom načinu života. Danas postoji i tzv. fenomen kafana-klubova, gde postoji ukrštaj starinskog enterijera i tradicionalnog menija i savremenog muzičkog ukusa i klupskog plesa do ranog jutra. U svakom slučaju, kafana je udobno pribežište od svakodnevnog stresa i mesto za odmor, druženje s prijateljima, upoznavanje novih ljudi, slušanje dobre muzike, ples i zabavu. Kafana je svakom Beograđaninu nešto blisko i poznato.
Noćne kafane u Beogradu možete rezervisati na portalu BeogradNocu.com, a primetićete da zvuče toplo i familijarno, neretko i duhovito, kao proizvod umetničkog nadahnuća, kao da su stihovi otrgnuti iz neke bećarske pesme: “Ona moja”, “Stara kafana”, “Stara pesma”, “Tarapana”.
Noćni život Beograda zaista je bogat i ima ponešto da ponudi svakome ko je zainteresovan da oseti živi puls ovog uvek budnog grada. Pa, hajdemo u noć.
