Iako je novi visoki predstavnik Kristijan Šmit istakao da u BiH dolazi da radi u interesu svih njenih naroda – uključujući i Srbe, prijateljstvo sa Hrvatima ne može da sakrije za šta je ranije zaslužio orden Ante Starčevića.
Sa vrućim krompirom u rukama, “Inckovim zakonom” o kazni za negiranje genocida, biće mu potrebno mnogo veštine da ubedi Srbe da je stigao sa dobrim namerama.
Bavarac Kristijan Šmit postao je član Bundestaga kada je u zemlji u koju je upravo stigao da je “isprati na izazovnom putu ka Evropi“ besneo rat.
Dve i po decenije kasnije vlada mir, ali se odnosi tri naroda u Federaciji BiH praktično ne pomeraju sa mrtve tačke.
Prva misija nosioca hrvatskog ordena
U međuvremenu, novi Visoki predstavnik je dva puta pohodio Bosnu. Stigao je iz Nemačke kada je Republika Srpska odbijala da prihvati Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom, koji je bio štetan za poljoprivrednike. Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke smatra da ga je upravo ta prva, uspešna misija preporučila za ovo mesto.
– Šmit je bio posrednik poslat iz Berlina koji je uspeo da dogovori sa Miloradom Dodikom, na miran način, bez puno tenzije, da na kraju Republika Srpska pristane na SSP, da zapravo poljoprivrednici Republike Srpske budu obeštećeni. U to je finansijski uključena i Nemačka, tako da se tad pokazao izuzetno uspešan u poprilično komplikovanim odnosima u Bosni i Hercegovini – podseća Radičević.
Međutim, nekadašnji predstavnik parlamenta u Ministarstvu odbrane i ministar poljoprivrede u trećoj Vladi Angele Merkel na Balkanu manje je poznat kao dobar pregovarač, a više kao veliki prijatelj Hrvatske. Hrvatski premijer Andrej Plenković mu je, prilikom zvanične posete Nemačkoj 2019.godine, uručio “Orden za zasluge Ante Starčević”, za Šmitovo zalaganje u procesu primanja Hrvatske u Evropsku uniju.
Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društvena istraživanja objašnjava da Šmitova Hrišćansko- socijalna unija, sestrinska stranka vladajuće CDU, već decenijama ima odlične odnose sa HDZ-om, originalnim, iz Hrvatske, ali i onim iz Bosne i Hercegovine.
– Čak ima intenzivnije veze sa HDZ-om BiH, nego što ima sama CDU, jer vrlo su česta neslaganja mnogih funkcionera CDU sa politikom HDZ-a BiH, vrlo često ta partija i njeni visoko pozicionirani kadrovi podržavaju unitarističke tendencije u Bosni protiv srpskih težnji za što većom autonomijom, a i hrvatskih za jednakopravnošću unutar Federacije BiH. CSU je razvio nešto intenzivnije odnose sa HDZ-om BiH i to je zapravo ta veza sa političkim životom Hrvata – objašnjava Sitarski.
Inckov vruć krompir za Šmita
Komentarišući izjavu visokog predstavnika pred dolazak u BiH da će raditi u interesu svih njenih naroda – uključujući i Srbe, Sitarski kaže da je sve čime će se on baviti velika nepoznanica.
– Videćemo na koji će način intervenisati, hoće li uopšte intervenisati u zaoštrenim odnosima u BiH, ali činjenica je da dolazi na vrlo nezgodan teren, praktično mu je vruć krompir ostavio njegov prethodnik, slično kao visoki predstavnik Volfgang Petrič koji je 2002. nametnuo takozvane aerodromske amandmane (na Ustav Federacije BiH ) i potpuno redefinisao politički život BiH. A onda je otišao da ne bi živeo sa time što je napravio. Slično je sa Zakonom o negiranju genocida uradio i Valentinin Incko.
Nenad Radičević, s druge strane, podseća da Kristijan Šmit diplomatsku sposobnost nije pokazao tokom druge posete Bosni i Hercegovini, kada ga je Merkelova poslala da reši problem sa migrantima.
– Bio je to pokušaj Nemačke da nagovori Bosnu i Hercegovinu da primi deo izbeglica, da ih smesti u kampove i kolektivne centre. Predlog je odbijen, država nije želela da preuzme teret izbeglica koje su krenule ka Zapadnoj Evropi – podseća ovaj novinar.
On dodaje da je glavna preporuka Kristijana Šmita za dolazak na Balkan zapravo činjenica da ga „poznaje“ i kaže da se trenutno u Nemačkoj takvi političari mogu izbrojati na prste jedne ruke.
Sitarski konstatuje da će Šmitu biti potrebno puno veštine, ne samo da ubedi Srbe da neće biti preterano prijateljski raspoložen prema svojim prijateljima Hrvatima, već da uopšte priznaju da je on stigao u Bosnu sa određenom misijom.
– Znamo da Republika Srpska i neke zemlje u međunarodnoj zajednici, Rusija i Kina, osporavaju uopšte legitimnost njegovog imenovanja. Republika Srpska je na toj liniji, ona odbija za sada bilo kakve kontakte s njim. Na njemu je sada da vrlo pažljivim i obazrivim potezima pokaže da će raditi sa svim relevantnim akterima u Bosni i Hercegovini, što mu u sadašnjoj situaciji nije lako – zaključuje Sitarski.
Radičević kaže da ime koje je ovih dana naučio ceo Balkan u Nemačkoj nije specijalno poznato, ali da Kristian Šmit ima jaku bazu. Više od 30 godina uspeva u jednom okrugu u Bavarskoj da osvoji direktan poslanički mandat.
