Nova provokacija iz Prištine: “Pravoslavne crkve na Kosovu su naše kulturno blago”

Hadži Marko Vujičić

Ministar kulture Hajrulah Čeku kazao je da su pravoslavne crkve na Kosovu izuzetno kulturno blago svih građana Kosova, kao i čitavog čovečanstva, kao i da ne postoji razlog zbog kojeg Kosovo ne može da bude članica Uneska.

Istakao je da se renoviranje kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici vrši da bi ona služila zajednici, prenosi Gazeta ekspres.

Čeku je istakao da Kosovo ima jako bogato kulturno nasleđe.

– Ulažemo sve svoje kapacitete da sačuvamo naše kulturno nasleđe, stavljajući ga u službu socio-ekonomskog blagostanja zajednice. Dajemo sve od sebe da naše bogato kulturno nasleđe pretvorimo u platformu za komunikaciju i saradnju između različitih zajednica, izbegavajući jednodimenzionalna tumačenja. Uostalom, i međunarodne konvencije promovišu ovaj pristup, odnosno univerzalnost kulturnog nasleđa – kazao je on.

Kako je dodao SPC je blago kulturnog nasleđa na Kosovu i čitavog čovečanstva.

– Imamo jedan od najnaprednijih modela u svetu za zaštitu pravoslavnog kulturnog nasleđa i redovno se obavezujemo da pravoslavne crkve, sveštenstvo u tim hramovima i svi vernici neometano uživaju ova prava koja proizilaze iz zakonskog okvira. Kosovo je tokom godina učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava – kazao je Čeku.

On je dodao da Kosovo, kao takvo, zaslužuje da bude član Uneska.

– Kosovu je mesto u Unesku. Ne postoji čak ni legitiman razlog zašto Kosovo ne bi trebalo da bude član Uneska. U pogledu kulturnog nasleđa, mi konsolidujemo institucionalne strukture i politike kako bismo bili tehnički što spremniji u trenutku podnošenja zahteva za članstvo. Sledeća prilika za prijavu je na Generalnoj konferenciji Uneska koja se održava u drugoj polovini 2023. godine – kazao je on.

Dodao je da se restauracija kuće Džafera Deve u Južnoj Mitrovici vrši da bi služila zajednici, a ne radi istorijskog revizionizma ili rehabilitacije ličnosti.

– Predmetni spomenik je javno vlasništvo, ima velike estetske vrednosti i po tipologiji gradnje je jedan od prvih primera na Kosovu prelaska na modernu evropsku arhitekturu. Deo je kolektivnog sećanja žitelja Južne Mitrovice i odnedavno simbol građanskog otpora betoniranju. Izgrađena je 1930. godine i na Listi kulturnog nasleđa se pojavljuje kao „Kuća Džafera Deva“ iako je uglavnom korišćena u javne svrhe, uključujući i kao dom zdravlja. Zato ne kažem da po svaku cenu treba da zadrži ovo ime. Naziv spomenika je najneznačajniji pokazatelj u odnosu na javne funkcije i vrednosti koje ovaj objekat predstavlja za grad i njegove građane. Objekat je 2011. godine dobio status dobra kulturnog nasleđa pod zaštitom zakona. Stoga smo posvećeni da obezbedimo sve neophodne uslove za nastavak ovog procesa restauracije – kazao je ministar kulture.