A. Čukić - Vesti
Foto: Ilustracija

Prava trka u naoružanju, odnosno vazdušnoj nadmoći, pokrenuta je na Balkanu. Gotovo sve avijacije ovog regiona takmiče se poslednjih godina da nabave što više modernih letelica, koje će čuvati nebo, ali i biti sredstvo odvraćanja, iako su većina država članice NATO pakta.

Pre nekoliko dana Vlada Bugarske odobrila je četiri sporazuma koji pokrivaju nabavku osam borbenih aviona lokid martin F-16V blok 70 fajting falkon po ceni od 1,256 milijardi dolara. Vrednost sporazuma za nabavku šest jednoseda i dva dvoseda za obuku, trebalo bi se umanjiti za 60 miliona dolara koje bi pokrio američki Kongres.

Ukoliko nabavi ove letelice u sledećih nekoliko godina, Bugarska će imati najjače ratno vazduhoplovstvo u regionu. Naime, nije važnost za jačinu vazdušnih snaga samo u broju aviona, već njihovom kvalitetu. Iako još nekoliko država poseduje američke F-16 avione, koji se proizvode već četiri decenije, ove letelice, kao i drugi modeli borbenih aviona, stalno se nadograđuju. Unapređuju im se avijatika, radari, elektronska oprema. Pomenuti F-16 Blok 70 je najnoviji i najmoderniji avion, koji je ušao u upotrebu avijacije SAD pre sedam godina. Ovim potezom, Bugarska je rešila problem avijacije i bezbednost svog neba u sledeće tri decenije.

Zašto je počela trka u naoružavanju avionima u regionu i šta odlučuje koje će letelice i njihov broj izabrati država za svoj arsenal, razgovarali smo sa penzionisanim vazduhoplovnim generalom Sretom Malinovićem, veteranom iz sukoba 1999. godine, gde je komandovao već čuvenim 98. jurišnim pukom i nosiocem srpske Medalje časti.

– Svaka država koja realno sagledava i analizira bezbednosne izazove i pretnje, a posebno savremene sukobe, u svom strateškom promišljanju o odbrani jasno vidi ulogu i značaj avijacije. I to, pre svega, kao moćnog sredstva odvraćanja, a potom i nosioca preventivnog ili uzvratnog udara po snagama neprijatelja. Kao takva, sa radarskim i sistemima protivvazduhoplovne odbrane čini jedinstven sistem kontrole i zaštite vazdušnog prostora, ali i snažnu podršku kopnene vojske u izvođenju operacija – objašnjava general Malinović.

On objašnjava i da na to kakvim će letelicama biti opremljena jedna država, zavisi nekoliko faktora.

– Na organizaciju, vrste i brojnost avijacije pored strateškog opredeljenja i ekonomskih mogućnosti države utiče niz faktora, počev od misija i zadataka, procene pretnji, okruženja, do uloge u kolektivnim sistemima bezbednosti. Opremanjem vazduhoplovstva savremenim višenamenskim borbenim avionima smanjuje se potreba za većim brojem aviona. Jednostavno rečeno, više zadataka, više moći sa manje aviona – dodaje čuveni general.

Gotovo sve zemlje Balkana, izuzev Rumunije i Grčke, kad je reč o avijaciji, u kritičnom su stanju i sada su u nekoj fazi odlučivanja o nabavci ili izboru tipa aviona za svoje vazduhoplovstvo.

– Te zemlje su uglavnom, na osnovu svojih strateških opredeljenja i potreba, krenule u revitalizaciju svog vazduhoplovstva zbog isteka resursa, pre svega borbenih aviona – analizira trenutnu situaciju na Balkanu general Malinović.

Kako smatra, ne isključuje mogućnost da neke zemlje u svojim procenama Srbiju vide kao pretnju i svoj izbor definišu u skladu sa tim.

– Uglavnom se radi o nabavci korišćene tehnike zapadnog porekla, koja se remontom i određenim nivoom modernizacije dovodi u upotrebu za narednih nekoliko godina. I to je verovatno prelazno rešenje za održanje operativne sposobnosti avijacije do sticanja uslova za nabavku nove tehnike – ocenjuje snagu regionalnih vazduhoplovstava ovaj odlikovani general.

Prema njegovom mišljenju, pitanje je koliko je kupovinom korišćenih letelica zapravo opremanje ratnih vazduhoplovstava efikasno.

– Lično smatram da je to preskup poduhvat na kratak rok i da je opremanje novim višenamenskim avionima daleko isplativije i dugoročno rešenje. Naš primer sa poklonjenim avionima MiG-29 i pratećim aranžmanom na drastičan način to potvrđuje – zaključuje general Malinović.

Parking za „krševe“

Prema mišljenju generala Malinovića, kupovina letelica čiji su resursi na izdisaju, što čini većina država Balkana, može predstavljati opasnost.

– Ovako ceo Balkan postaje parking istočne i zapadne tehnike na izdisaju, za čije delove i remont se angažuju strani kapaciteti. Kao takvi ne možemo ugroziti nikoga osim sebe, ako je za utehu takva ravnoteža u regionu. O čemu se radi i šta se sve tu prepliće verovatno je u domenu „viših“ interesa, što je omiljena balkanska kovanica. Nije možda za pohvalu, ali bar smo u nečemu jedinstveni na ovim prostorima – objašnjava general Malinović.

SUTRA – Nova trka u naoružanju (2): Migovi čuvaju srpsko nebo