Da dobri ljudi iz dalekog sveta nikada ne zaboravljaju siromašne đake pešake u Raškoj oblasti, uverili su se ovih dana Marija Mara Milanović iz Žunjevića na Rogozni, Stefan Pendić iz zaseoka Đonlije na Goliji i Nikola Petronijević iz sela Joše na ovoj planini. Svi su izuzetno siromašni, a dobri đaci i dugogodišnji su štićenici našeg Humanitarnog mosta. Bez pomoći naših čitalaca iz celog sveta, u planinskoj zabiti i sirotinji ne bi mogli ni da se prehrane, a kamoli da se školuju.
Podsećanja radi, najmlađa Marija Milanović učenica je trećeg razreda osnovne škole, Stefan Pendić pohađa treći razred Srednje tehničke škole u Novom Pazaru, a Nikola Petronijević prvi razred Srednje mašinske škole u Kragujevcu. Marija živi u trošnom kućerku sa siromašnim roditeljima Milanom i Evom, Stefan jedva preživljava sa majkom Radom, ocem Vladanom i bratom Srđanom, a Nikola ima samo bolesnog oca Milovana. Da Mara, Stefan i Nikola bezbrižno nastave svoje pešačenje i školovanje, ne strahujući hoće li imati novca za kiflu, svesku, čizme ili jaknu, pobrinuli su se dobrotvori O. V. i Marko iz Sidneja i humana Anđelka Đurović iz Melburna. Sve troje dobrotvora su mnogo puta do sada pomagali sirotinji u ovom kraju i drugim delovima Srbije.
– Meni i mojim roditeljima Milanu i Evi ponovo je stigla donacija od 200 dolara koju nam poslednjih meseci šalje dobri Marko iz Sidneja i njegova porodica. To nam je sada jedini i redovni prihod i mnogo nam znači jer je još zima. Nema seče drva, niti nekog drugog posla, pa tata Milan nema šanse da zaradi ni za brašno – priča Marija Milanović.
Ova mala gorštakinja sa Rogozne naglašava i da je prvu pomoć dobila kada je imala pet godina.
– Dobri ljudi su nas spasli još veće bede, kupili su nam konja, zaprežna kola, motornu testeru, kravu, kozu, frižider, pa više ne možemo biti gladni, a mene snabdevaju toplom obućom, odećom i knjigama. Hvala do neba Marku iz dalekog Sidneja za brigu o nama. Tata i mama kažu da će Bog sigurno nagraditi njegovu dobrotu. Šaljemo mu velike pozdrave i još veću zahvalnost.
Iskrenu zahvalnost svom dobročinitelju, koji godinama brine o njemu i njegovoj porodici, uputio je i Stefan Pendić:
– I nama je stipendija iz Sidneja, koju nam već nekoliko godina šalje dobrotvor O. V, jedini prihod i nada. Da nije ove pomoći, koja mi je omogućila da iznajmim đačku sobu u Novom Pazaru, ja bih ostao u selu na planini i ne bih mogao da se školujem.
Ovaj budući modelar obuće koji sve što mu pretekne od stipendije daje ocu Vladanu i majci Radi da kupe namirnice i plate struju, ističe i da mu pomoć izdaleka daje dodatni motiv da se izbori za svoje lakše i bolje sutra, kao i njegove porodice.
– Svi smo beskrajno zahvalni ovom velikom, uspešnom i humanom čoveku s drugog kraja sveta. Puno ga pozdravljamo, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu – poručuje ovaj mladić sa Golije.
Matkoviću dar iz Nemačke
Još 50 evra stiglo je od anonimne gospođe iz Dortmunda, a namenjeno je Nikoli Matkoviću, siromašnom đaku pešaku iz Vučinića na Goliji, sada brucošu na novopazarskom Državnom univerzitetu. U poslednjih dana Nikoli se baš posrećilo, dobio je nekoliko vrednih donacija naših čitalaca, pa sada može mirno da se sprema za junski ispitni rok.
– Veliko i od srca hvala toj dobroj gospođi. Mnogo cenim ovakve divne gestove ljudi koje ni ne poznajem, a spremni su da mi pomognu. Odužiću im se desetkama, a jednog dana nadam se da ću i sam biti u prilici da drugima pomažem – poručuje Nikola.
Anđelka, Bog neka vas čuva!
Donacija od 200 dolara, koju mu je poslala Anđelka Đurović, naša čitateljka iz Melburna, mnogo je obradovala i Nikolu Petronijevića, siromašnog đaka pešaka s Golije, koji u zabitom selu Joše živi s bolesnim ocem Milovanom. Po donaciju u Novi Pazar došao je Milovan jer je Nikola u Kragujevcu gde u Srednjoj mašinskoj školi uči za varioca. Za odlazak u Kragujevac odlučio se jer nije mogao da pešači do 30 kilometara udaljenog Novog Pazara, a u gradu na Lepenici dobio je besplatnu sobu u đačkom domu.
– Hvala dobroj Anđelki što se setila mog sina, Bog neka je čuva. Mnogo nam znači svaka pomoć. Meni bi bilo mnogo draže da je Nikola u Novom Pazaru, bar bismo svakog vikenda bili zajedno, ali naša sirotinja oterala ga je tako daleko. Samo nek je živ i zdrav, završiće školu, imaće svoj hleb, biće, ako Bog da, dobar varilac. Moći će da pomogne meni, ali i drugim ljudima u nevolji. Donacija će nam pomoći da češće dolazi kući i ima za užinu u Kragujevcu – veli Milovan.
