Jedna od mudrosti zapisane u vremenu, koju je izrekao Car Lazar, glasi: “Nije važno protiv kolike se sile boriš, već kakvu Svetinju braniš!” Danas na to podsećamo iz posebnog razloga, budući da je upravo jednoj našoj svetinji neophodna podrška da bi ostala i opstala na svetom vekovnom ognjištu, jer gde se svetinja obnavlja, obnavlja se i narod.
Reč je o manastiru Sočanica, koji se nalazi na Kosovu i Metohiji u eparhiji raško-prizrenskoj, a za vreme najsvečanijih bogosluženja u godini okupi više stotina poklonika.
– Najiskrenije i od srca želim da svi pomognemo igumanu Damjanu da privede kraju radove na destileriji za proizvodnju rakije. Za to je sada najpotrebniji novac, mada postoji idejni projekat za obnovu novog i starog konaka, kao i za izgradnju ulazne kapije. Dosta novca je potrebno, ali kada bismo uz pomoć dobrih ljudi uspeli bar da sakupimo za ono što je prioritet i od čega bi manastir mogao sam da se finansira, mnogo bi značilo – rekla je našim novinarima ikonopisac Ružica Todorović, dodavši:
– Ovom prilikom želim da napomenem da su se u Sočanici dešavala mnoga iscelenja od teških bolesti. U starom, viševekovnom boru je nekim čudom uklesan lik svetog Jovana Krstitelja. Mnogi vernici se poklanjaju i toj svetinji, a veliki značaj ima i katakomba ispod oltara crkve. Ima li šta važnije nego sve to sačuvati?
Sočanica je drevna svetinja sa lepom i malom crkvom posvećenoj Usekovanju glave svetog Jovana Krstitelja, sagrađena 1862. godine na temeljima porušene crkve, posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice. Za Vavedenjsku crkvu se ne zna u kom periodu je podignuta, ni kada su je Turci porušili. Ono što je očigledno jeste da se verni narod u velikom broju u Sočanici i danas okuplja na praznik Vavedenja i donosi slavske kolače, što potvrđuje neprekinutu tradiciju vezanu za prethodnu crkvu.
U povelji svetog kralja Milutina iz 1314. godine o osnivanju manastira Banjska, manastir Sočanica se pominje i kao Selčanica.
Ono što je karakteristično za sadašnje zdanje, jeste da je oltarski deo manastirske crkve napravljen u steni, a ispod njega je 2007. otkriven otvor koji vodi ka podzemnim hrišćanskim katakombama. Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika iz Prištine pretpostavljaju da ove katakombe potiču iz drugog ili trećeg veka i da su ih koristili prvi hrišćani koji su živeli u rimskom gradu Municipium Dardanorum koji se nalazio na ovom prostoru.
– Ispod crkve se nalazi isposnica za koju po sastavu maltera na zidovima arheolozi kažu da je iz 14. veka i da je potpuno identična hrišćanskim katakombama iz drugog veka. U manastiru živi tročlano bratstvo koje se pored redovnih Bogosluženja i poslušanja bavi pčelarstvom i proizvodnjom rakije koja je na takmičenjima zbog kvaliteta dobila veoma visoke ocene od državne komisije. Manastir je u fazi obnove i izgradnje. Sada konkretno gradimo
mini-destileriju za šta smo do sada od Kancelarije za Kosovo i Metohiju dobili 20.000 evra. Za završetak radova bez izgradnje pečare i kupovine opreme (prostorije za proizvodnju rakije i skladištenja drva za pečenje…) potrebno je uložiti još oko 10.000 evra za šta manastir nema novca od sopstvenih sredstava. Završetkom radova na pomenutom pomoćnom objektu i kupovinom opreme za rad, manastir bi imao uslove za normalan rad, a samim tim i sopstveni izvor prihoda. Od realizacije pomenutog projekta pored manastira imalo bi koristi i lokalno stanovništvo. Ovim putem se obraćamo za pomoć svima koji su u mogućnosti da nam pomognu u ovom poduhvatu. Želimo vam uspeh u radu i Božji Blagoslov – reči su igumana protosinđela Damjana Prodanovića.
Postradao zbog podizanja hrama
Glavni ktitor i organizator podizanja sadašnjeg hrama bio je Ćirko Terzić iz sela Brzance. Ćirko je išao u Istanbul da od sultana traži dozvolu za izgradnju crkve. U Letopisu sočanske crkve stoji da je sadašnji hram sazidan nešto viši nego što su to turske vlasti u ono vreme odobrile, zbog čega su članovi crkvenog odbora dobili po godinu dana zatvora. Ćirka su, kao glavnog organizatora podizanja hrama ovih dimenzija, Turci jednom prilikom sačekali u klisuri seljanačke reke i iz zasede ubili. Sahranjen je pored hrama sa severne strane, tako da licem gleda u hram, kako je i zaveštao još za života.
Kontakt za pomoć
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji mogu i žele da pomognu obnovu Sočanice, kako bi ova drevna svetinja živela svojim punim pravoslavnim manastirskim životom, mogu stupiti u kontakt sa igumanom Damjanom na brojeve telefona: 00381 64 312 52 57 i 00381 64 961 48 34 ili na e-mail adresu: prodanovicdamjann@gmail.com
Donacije možete uplatiti i na račun otvoren u Komercijalnoj banci (Ekspozitura Leposavić)
Za ERP Srpski pravoslavni manastir Sočanica
(dinarski) 205-0000000255331-07
(devizni) 0073900022589 IBAN RS35205007390002258994
