youtube/TED-Ed
Foto: Ilustracija

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svakog dana umre 144 ljudi. Samo prošle godine u našoj zemljI kardiovaskularne bolesti (KVB) potpisale su 52.663 smrtovnice.

Po broju obolelih i umrlih od KVB Srbija je među vodećim zemljama u EvropI. Faktori rizika za nastanak bolesti su – pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti.

Svetski dan srca obeležava se u nedelju 29. septembra, a cilj ovogodišnje svetske kampanje je promocija svih oblika fizičke aktivnosti, jer je fizička neaktivnost jedan od faktora rizika.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Verica Jovanović kaže da prema podacima Registra za akutni koronarni sidrom (AKS) od iznenadne smrti, nestabilne angine pektoris i infarkta srca dnevno se registruje 61 obolela osoba, a od tih bolesti dnevno umre 13 ljudi.

Najniže stope obolevanja i umiranja registovane su u Regionu Vojvodine, a najviše stope u Regionu Južne i Istočne Srbije. Gotovo 85 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara može da se spreči merama primarne prevencije.

„Većina stanovništva u Srbiji fizički je neaktivna. Nedovoljnoj fizičkoj aktivnosti posvećeno je obeležavanje svetskog dana srca“, navela je ona.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije godišnje u svetu od KVB umre 18 miliona ljudi, a procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići 23 miliona i postati najveći uzrok smrtnosti širom planete.

Svakog dana u svetu od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 osoba, a svaki 10. umrli je uzrasta od 30 do 70 godina.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da je glavni simptom koronarne bolesti, ishemijske bolesti srca, angine pektoris bol u grudima, iza grudne kosti koji može da se širi prema vratu, ramenu, a može da bude praćen strahom, mukom, povraćanjem.

„Važno je da pacijent ne oklevaju već da odmah pozovu Hitnu pomoć koja će ga transportovati do najbliže zdravstvene ustanove koja ima salu za kateterizaciju. Preporuka je da se intervencija uradi u roku od sat i po do dva sata“, kaže Beleslin za Tanjug.

On je naveo da je u Srbiji urađena mreža angio sala, tako da svi pacijenti u bilo kom delu naše zemlje mogu da dobiju zdravstvenu uslugu u optimalnom roku.

Beograd u nekoliko zdravstvenih centara ima angio sale, zatim ima Sremska Kamenica, Subotica, Zrenjanin, Sombor , Kragujevac, Niš, Leskovac, Užice, Čačak.

Predsednik udruženja za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ Ivan Tojagić kaže da pacijenti koji su u riziku, naročito oni koji su preživeli srčani udar, moraju redovno da idu na kontrole kod lekara i uzimaju propisane terapije.

On je ukazao da je pacijentima u regionu i Evropi, koji su preživeli moždani udar, dostupna savremena terapija, ali da pacijenti u Srbiji još uvek nemaju tu mogućnost.

Udruženje kardiologa Srbije, uz podršku Instituta za Batut u nedelju, 29. septembra, od 11 do 14 sati u Tašmajdanskom parku, organizuje manifestaciju „Moje srce – tvoje srce“, kada će lekari različitih specijalnosti građanima pružiti informacije kako da spreče nastanak bolesti, prepoznaju kardiovaskularni rizik i simptome srčanog i moždanog udara.

Građani će moći da izmere vrednosti krvnog pritiska i nivo šećera u krvi. Svoj doprinos daće i Ćigong savez Srbije i male atletičarke koje će promovisati zdrave navike u najranijem detinjstvu. Imaće priliku takođe da vežbaju ćigong i jogu na otvorenom.

Slične manifestacije će i ove godine biti organizovane širom Srbije.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime