pixabay.com
Foto: Ilustracija

Najradikalnije izmene Krivičnog zakonika (KZ) među kojima je i nova vrsta krivične sankcije – doživotni zatvor, koja menja postojeću najtežu kaznu 30-40 godina, počinju da se primenjuju od nedelje, 1. decembra.

Ovu vrstu kazne, čije izvršenje ne može da zastari, sudovi će moći da izriču samo budućim počiniocima najbrutalnijih krivičnih dela, koja budu izvršena počev od pomenutog datuma, ali ne i mlađima od 21 godine.

Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić u izjavi za Tanjug je podsetio da je polemika o uvođenju ove krivične sankcije počela još 2015. godine, kada je Ministarstvo pravde prvi put javno predložilo tu kaznu.

Iako je bila kritikovana od strane jednog dela struke, prošle godine Ministarstvo pravde je prihvatilo inicijativu Fondacije „Tijana Jurić“ za uvođenje doživotnog zatvora, koju je podržalo 160.000 građana, rekao je Ilić.

On je ukazao da se Izmenama i dopunama KZ-a ukida kazna od 30 do 40 godina zatvora, jer je menja doživotni zatvor i predviđa se mogućnost uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, sa izuzetkom za pet najbrutalnijih krivičnih dela.

Ta krivična dela su: teško ubistvo deteta, silovanje sa smrtnom posledicom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, obljuba sa detetom sa smrtnom posledicom, obljuba deteta zloupotrebom položaja sa smrtnom posledicom, ukazao je državni sekretar.

Za ta krivična dela uvedena je zabrana uslovnog otpusta, bez obzira na kaznu koja bude izrečena – bilo da je u pitanju kazna u određenom vremenskom trajanju, bilo da je u pitanju doživotni zatvor.

Profesor Pravnog fakulteta Goran Ilić smatra da je na ovaj način zakonodavac pokušao da odgovori na teška krivična dela koja se dešavaju oko nas i izazivaju veliku pažnju javosti.

Ocenio je da to ukazuje da država i društvo idu u pravcu pooštravanja kaznene reakcije, ali smatra da je usled tih izmena sistematika KZ -a malo poremećena.

„Ima stvari koje zakonodavac i da je hteo, nije mogao da reši, odnosno da nađe pravi balans – napravljen je izuzetak zabranom uslovnog otpusta za određena krivična dela, a dozvoljava se uslovni otpust posle 27 godina za, na primer, krivična dela koja ne zastarevaju – genocid, ratni zločini…“, ukazao je lić.

Podsetio je da je još 2013. godine donet Zakon o posebnim merama koje se izriču učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima, poznatiji kao „Marijin zakon“, koji zabranjuje uslovni opust izvršiocima tih dela. (Taj zakon je propisao da učiniocu takvih krivičnih dela sud ne može ublažiti kaznu, niti se on može uslovno otpustiti).

Novim izmenama KZ-a ova mogućnost je, kako kaže Ilić, podignuta na nivo principa, jer je ušla u KZ – zakon od sistemskog značaja.

Osvrćući se na inicijativu (Fonda za humanitarno pravo) koja je podneta ustavnom sudu povodom odredbe kojom je zabranjena mogućnost uslovnog otpusta za pomenuta četiri najteža krivična dela, Ilić smatra da će se taj sud baviti pitanjem – da li se može isključiti mogućnost uslovnog otpusta za određena krivična dela.

On je ukazao da je pomilovanje jedna od mogućnosti kojom bi se dala nada nekom ko je osuđen na doživotni zatvor bez prava na uslovni otpust.

Pomilovanje, prema postojećem zakonu iz 1995. godine, daje predsednik Republike i nije dužan da obrazlaže svoju odluku.

Ilić je mišljenja da bi Zakon iz 1995. godine trebalo menjati ili doneti novi zakon koji bi bio usklađen sa novom kaznenom politikom. Ukazao je da u Zakonu o pomilovanju i danas stoji formulacija o smrtnoj kazni koja je odavno ukinuta.

Profesor je takođe istakao da se pomilovanja ne daju često. Prema njegovim informacijama, u periodu od 2013. do 2018. godine od 130 molbi za pomilovanje osuđenih na kazne više od 15 godina zatvora, nije usvojena nijedna.

Inače, zabrana uslovnog otpusta uveliko postoji u brojnim državama Evrope, a među njima su Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Holandija, Letonija, Malta, Turska, Mađarska, Republika Slovačka.

Fond za humanitarno pravo (FHP) Ustavnom sudu Srbije početkom septembra podneo je inicijativu za ocenu ustavnosti te zakonske odredbe.

FHP smatra da ova odredba, bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma, kojim bi garantovao preispitivanje doživotne kazne zatvora, direktno krši Ustav Srbije i Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podseća da je u nizu evropskih rezolucija i preporuka zauzet stav da obavezna kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, sama po sebi nije suprotna Konvenciji, ali da je nužno uspostavljanje mehanizma kojim se garantuje preispitivanje kazne doživotnog zatvora, kako se ne bi desilo da ovi zatvorenici budu lišeni nade da će biti oslobođeni.

Ovaj stav deli i praksa Evropskog suda za ljudska prava, a konačnu ocenu treba da donese Ustavni sud Srbije.

Pored pomenutih izuzetaka od uslovnog otpusta, kazna doživotnog zatvora će moći da se izrekne za sva druga krivična dela za koje je prema važećim propisima zaprećena kazna zatvora od 30 do 40 godina.

Ta dela su: ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, upotreba nedozvoljenih sredstava borbe, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, agresivni rat, terorizam, upotreba smrtonosne naprave, uništenje i oštećenje nuklearnog objekta i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Zakonska rešenja predviđaju i da će osuđenom na kaznu doživotnog zatvora, kome sud odobri uslovni otpust, ta mera trajati 10 godina od dana kada je pušten iz zatvora, što znači da će, ukoliko prekrši obaveze koje mu je nametnuo sud ili izvrši novo krivično delo u roku od 10 godina, biti vraćen u zatvor – doživotno.

Udruženje sudija i tužilaca smatra da je ova nova krivična sankcija Srbiji potrebna, jer su se u praksi propisane krivične sankcije za neka od najtežih krivičnih dela pokazale kao nedovoljno efikasne i nemaju željeni – odvraćajući efekat za vršenje krivičnih dela.

„Za najteža krivična dela kao što su ubistva dece, ubistva ispred centra za socijalni rad, obljube dece, silovanja dece i druga sa kojima se Srbija suočila poslednjih godina izazivale su povremeno zahteve javnosti koja je tražila čak smrtnu kaznu, jer je nezadovoljna sankcijama koje su izricane u takvim slučajevima“, rekao je za Tanjug Lazar Lazović iz UST.

Kao država članica Saveta Evrope, Srbija je odustala od koncepta smrtne kazne još 2000. godine, pa je doživotni zatvor u tom pogledu odgovarajuća sankcija za najteže zločine, smatra Lazović.

Opravdanost kazne doživotnog zatvora, on vidi u problemu minorne resocijalizacije izvršilaca najbrutalnijih krivičnih dela, kao i postojanja mogućnosti da se te osobe nakon izdržanih kazni vrate u društvo i ponovo izvrše zločin.

Kada je u pitanju uslovni otpust kod kazne doživotnog zatvora i postojeće kazne do 40 godina zatvora, Lazović je ukazao da je vremenska razlika za sticanje prava na traženje uslovnog puštanja iz zatvora – svega četiri meseca.

Ko dobije 40 godina zatvora, pravo da traži uslovni otpust stiče kada izdrži 26 godina i osam meseci, a u slučaju kazne doživotnog zatvora i dalje bi mogao da traži uslovni otpust nakon 27 godina.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime