U drevnoj Grčkoj, postojbini Olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se Olimpijada. Trajalo je četiri godine.
Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju Olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodopsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII Olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul-8. avgust).
Prvu olimpijsku medalju za jugoslovenski boks osvojio je Zrenjaninac Zvonimir Vujin u Sijudad Meksiku 1968. U lakoj kategoriji je izgubio u polufinalu, ali je poraženim polufinalistima pripada bronza. U meksičkom glavnom gradu kao 20-godišnjak je zvanje olimpijca prvi put stekao Mate Parlov. Takmičio se u srednjoj kategoriji. Posle dve pobede na poene, u četvrtfinalu se namerio na Britanca Kristofera Finegana, koji ga je savladao sa 5:0, a kasnije se okitio zlatom. Parlov dogodine na Evropskom amaterskom šampionatu u Bukureštu postiže prvi zapažen uspeh na velikoj sceni. Uzima srebro u srednjoj.
Škola kubanskoj školi
Kroz dve godine u Madridu već je i zlatni, ali u višoj kategoriji, poluteškoj. S tim oreolom dolazi 1972. u Minhen, na XX Olimpijske igre. Prve dve borbe je rešio u svoju korist tehničkim nokautom. Ipak, 13. Igara, 7. septembra, dan po krvavom završetku talačke krize u kojoj su Palestinci pobili 11 članova izraelske olimpijskog tima, Jugoslavija u džep stavlja prve dve medalje, obe u boksu. Vujin je u poluvelteru ušao u polufinale, a najmanje bronzu je obezbedio i Parlov ali tako što mu Argentinac Migel Anhel Koeljo zbog povrede nije ni izašao na megdan. U međuvremenu Vujin je izgubio od potonjeg osvajača zlata, Amerikanca Reja Silsa sa 5:0. Parlov je ušao u finale sa 5:0 protiv Poljaka Januša Gortata, vršnjaka, bokserskog savremenika koji mu je bio redovna mušterija. Uostalom, u poluteškoj kategoriji ga je dobio i u finalu na EP 1973. u beogradsko dvorani “Pioniru”, dve nedelje po otvaranju, a još i manje od dvoboja za krunu evropskog klupskog fudbalskog šampiona između Ajaksa i Juventusa (1:0) na Zvezdinoj “Marakani”.
Pretposlednjeg dana OI, u nedelju 10. septembra, Jugoslavija je prvo dobila još dva odličja, obe rvačke, jer je Josip Čorak osvojio srebro, a Milan Nenadić bronzu. Ali, nacija je s nestrpljenjem čekala Matinu finalnu borbu, koja je počela u kasnim večernjim satima, čak i posle Drugog Dnevnika JRT u 22.30. Protivnik je bio Hilberto Kariljo, predstavnik čuvene kubanske škole boksa. Iako je visoki Kubanac delovao prilično moćno u prethodnim borbama, pobeđujući suparnike nokautom ili jednoglasnom odlukom sudija, pokazalo se da su bila bezrazložna strahovanja domaće javnosti. Parlov je od početka kontrolisao borbu. U poslednjem minutu prve runde snažnim direktom poslao je Karilja na patos. Serijom snažnih i tačnih udaraca levicom koja ga je proslavila Puljanin je u drugoj rundi još dva puta naterao istočnonemačkog sudiju Volfa da broji Kubancu. Drugo brojanje je bilo i poslednje. Tehničkim nokautom posle dva minuta i 39 sekundi u drugoj rundi Parlov je osvojio zlato.
Došao i Koeljo na vratanca
Postao je idol nacije, uzor s kojim su se poistovećivali, junak koji je u ringu plenio lepršavim stilom i inteligencijom. Kada je 1975. prešao iz amatera u profesionalce, digla se velika hajka. Kako dojučerašnji idol može da ode u prljave vode menadžerskog boksa? Mate je ostao isti. Iako je profi bokser bio pod stranom licencom, pre svakog izlaska u ring pitao je da li se vijori jugoslovenska zastava. Tako je bilo i u dvorani “Palasport” u Milanu 7. januara 1978. U borbi za pojas profesionalnog prvaka sveta u poluteškoj kategoriji sve je račune s Koeljom, koji mu u Minhenu nije izašao na megdan. Nokautirao ga je pri kraju devete runde. Taj levi direkt koji je argentinskog boksera poslao izvan konopaca između ostalog krasio je nedeljom uvodnu špicu i to vreme kultnog “Sportskog pregleda”.
Argentinac je do tada imao samo pobede, ukupno 21. Parlov je amaterskoj tituli prvaka sveta u poluteškoj kategoriji iz Havane 1974, gde je Karilja savladao na poene u polufinalu, dodao i profesionalnu.
U profi konkurenciji bio je i evropski šampion. Jedini je u istoriji i evropski i svetski i amaterski i profesionalni prvak i olimpijski pobednik. Izazivač Italijanu Domeniku Adinolfiju bio je 10. jula 1976. Borili su se pred oko 20.000 gledalaca na Zvezdinom stadionu. U 11. od 15 rundi velški sudija Džejms Brimel je prekinuo meč, jer je Parlov potpunom dominacijom nadvisio rivala. Čim mu je preoteo titulu evropskog profi šampiona, zaleteo se i kao zvezda rok koncerata popularnom “lastom” se bacio u prvi red publike. Pojas je sačuvao i protiv Britanca Džona Kontea, takođe na “Marakani”, 17. juna 1978.
Do medalja i kao selektor
Parlov je bio selektor bokserskog tima na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. Jugoslovenski bokseri su postigli impresivan učinak.
Anton Josipović je osvojio zlato u poluteškoj Parlovljevoj kategoriji. Istina, bez borbe u finalu. Jugoslovenski sudija Gligorije Novičić je u polufinalu diskvalifikovao Amerikanca Ivandera Holifilda, jer je ovaj nokautirao Novozelanđanina Kevina Barija posle znaka za prekid borbe.
Redžep Redžepovski je bio srebrni u muva kategoriji. Mirku Puzoviću (poluvelter) i Azizu Salihuu (superteška) pripale su bronze.
Uzor sledećem zlatnom
Posle olimpijskih medalja koje su doneli Vujin i Parlov, u Montrealu 1976. srebro je osvojio Tadija Kačar (polusrednja), a bronzu Ace Rusevski (laka). Sledeće, a i poslednje zlato, uzeo je Slobodan Kačar (poluteška) u Moskvi 1980. Njemu je uzor da se bavi boksom bio upravo Parlovljev podvig u Minhenu.
Na četiri odličja pod Parlovim kao selektorom u Los Anđelesu 1984. nadovezala se bronza Damira Škara (poluteška) u Seulu 1988. Posle medalja više nije bilo.
