Udruženje Srba Krajišnika iz Dortmunda i “Fondacija Petar Kočić” koja deluje u okviru udruženja, više od dve decenije su organizovali “Kočićev zbor” u porti Crkve Svetog Luke u Dortmundu. Ove kao i prošle godine velikog okupljanja zemljaka nije bilo. Slobodan Vergić, predsednik ova dva udruženja “ljutih Krajišnika” za “Vesti” podseća da je zbor održavan tradicionalno nedeljom na dan Duhova po katoličkom kalendaru.
– Prethodni put smo zborovali 2019. godine. Kako je pandemija korona virusa počela početkom 2020. i zbog mera koje su bile uvedene “Kočićev zbor” nije mogao da bude održan. Evo sada je upravo i druga godina u nizu kako nismo mogli da organizujemo skup zbog restrikcija u Nemačkoj. Situacija sa COVID-19 je takva da smo svi morali da se prilagodimo. Ipak, moramo da gledamo napred. Ne gubimo nadu da će svim nevoljama doći kraj. Iskreno se nadamo da će biti prilike da “Kočićev zbor” u Dortmundu ponovo okupiti čak i veći broj učesnika nego ranije, da se svi ponovo druže i vesele. Bitno je da ostanemo zdravi – ističe Slobodan Vergić, predsednik USK i “Fondacije Petar Kočić”.
On navodi da je “Kočićev zbor” mnogim članovima , gostima i učesnicima koji su dolazili, mesecima unapred bio rezervisan dan i znalo se da će ga provesti u druženju i veselju sa porodicama i prijateljima iz zavičaja.
– Gosti i učesnici i su dolazili iz svih nemačkih pokrajina, a neki čak iz gradova udaljenih i više od 400 kilometara. Bilo je gostiju iz Holandije, Belgije i Luksemburga. U muzičko-zabavnom delu programa učestvovali su poznati estradni umetnici iz zavičaja. Svi su svojim učešćem doprineli da “Fondacija Petar Kočić” prihod od tog dana prosledi kao humanitarnu pomoć u otadžbinu – ističe Vergić.
Pomoć za nejač
Slobodan Vergić podseća da je sve počelo spontano u vreme ratnih sukoba kada je srpska nejač umirala zbog nedostatka lekova i svega potrebnog za život. Krajišnici su nevolje svog roda i naroda doživljavali kao svoje, osnovali su udruženje i fondaciju i održali prvi “Kočićev zbor”. Prihod su prosledili kao pomoć nejači, a mali zbor posle nekoliko godina postao najmasovnija srpska manifestacija izvan granica zavičaja na kojoj se okupljalo i po nekoliko hiljada poštovalaca krajiške kulture i običaja.
