Izuzetno uspešnu sezonu fudbaleri Čukaričkog su završili na trećem mestu u Superligi, uz finale Kupa Srbije, pa je „brđanima“ prvi put zagarantovano učešće u grupnoj fazi evro-kupova.
Boriće se u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope, ukoliko ne uspe, obezbeđena je grupa u Ligi konferencija. Bez sumnje – veliki uspeh kolektiva, ali, nepravedno bi bilo ne istaći da je „prva violina“ na terenu kapiten Marko Docić (30). Sa sedmogodišnjim stažom u Ulici Beogradskog bataljona, predstavlja simbol vernosti klubu, a o doprinosu uspehu u ovoj sezoni podosta govore cifre, koliko god to izgledalo suvoparno.
Postigao je Docić 13 golova ove sezone, uz 11 asistencija, a u poslednje vreme u žiži je pre svega zbog atraktivnih, nesvakidašnjih golova Partizanu i Crvenoj zvezdi. Prvo je u aprilu na Banovom brdu iznenadio golmana crno-belih Nemanju Stevanovića savladavši ga iz slobodnog udarca iskosa sa 35 metara, kad su očekivali ubacivanje lopte u šesnaesterac. A onda se brzo „potrudio“ da taj gol padne u senku pogotka protiv osvajača duple krune u finalu Kupa Srbije na stadionu „Rajko Mitić“. Savladao je Docić tadašnjeg Zvezdinog golmana Milana Borjana direktno iz kornera i upisao se u istoriju, tik uz malobrojne majstore poput Dragana Stojkovića Piksija koji su, davnih dana, takođe direktno iz ugla slali rivale na centar.
– Bio sam inspirisan, takva je utakmica, borba za trofej – počinje priču za „Vesti“ Docić.
– Razmišljao sam i pre meča da li da probam. Kad sam postavio loptu, video sam da je Borjan malo izašao. Posrećilo se da postignem pogodak iz prvog pokušaja.
Da li ste posebno analizirali Borjanovo postavljanje pri kornerima?
– Nisam se nešto posebno pripremao. Posle gola Partizanu, govorili su mi: „Probaj tako stalno, kad vidiš da golman malo lošije stoji.“ Čestitao sam Milanu na osvajanju Kupa, a on meni na pogotku.
Dostojni finala Kupa
Utisci sa finala Kupa Srbije su još sveži. Vaš gol za pamćenje, ipak, nije bio dovoljan za drugi trofej u vitrinama Čukaričkog?
– Bila je ovo velika šansa za istorijski uspeh. Posle utakmice mi je ostala još veća žal. Odigrali smo dobro protiv teškog rivala, još na njihovom terenu. Crvena zvezda dosta bolje igra kod kuće nego na strani, što je normalno, domaći teren je ogromna prednost. Veliki su klub, imaju dosta dobrih fudbalera. Imali su i dužu klupu od nas, to im je koristilo u drugom poluvremenu. Parirali smo im negde do 60. minuta, posle su oni uspeli da prelome.
Prvi pogodak za Čukarički ste 2016. dali, interesantno, isto iz kornera, protiv čačanskog Borca?
– To je baš bilo planski. Dan pred utakmicu smo vežbali prekide. Tadašnji naš trener Gordan Petrić mi je kazao: „Mi ćemo sve da uradimo da ti daš gol iz kornera. Da li ti to možeš?“. Rekoh: „Mogu da probam“ i iz prvog pokušaja sam zatresao mrežu. Pogađao sam i ranije iz kornera, ali kad sam bio dosta mlađi.
Nije mnogo vremena prošlo ni od gola Partizanu koji je, takođe, privukao medijsku pažnju. Tada ste poslušali savet Olivera Kovačevića?
– Nekoliko puta mi je skrenuo pažnju na to da gledam kako stoji golman. Dosta mu je teško, kad očekuje centaršut, da stigne da se vrati. Tako je i bilo. Šutnuo sam, Stevanović je krenuo da „čita“ centaršut…
„Bomba“ u dresu Javora potiv Vojvodine na „Karađorđu“ iz velike udaljenosti se, takođe, pamti?
– Taj gol je proglašen za najlepši u sezoni 2013/14.
Treće mesto Čukaričkog je razlog za zadovoljstvo?
– Da, ali ne u potpunosti, jer nam je druga pozicija bila jako blizu. Neke utakmice nismo završili kako smo želeli, pa smo na kraju osvojili isti broj bodova kao TSC, ali su oni bili u prednosti zbog boljeg plasmana pre plej-ofa. Protiv Voždovca smo primili gol u 90. minutu. Čini mi se da nam je tu najpre izmaklo drugo mesto. Poraženi smo i u direktnom dvoboju sa TSC-om u Bačkoj Topoli. Taj meč nam je došao posle ona dva duela sa Partizanom. Sezona je, ipak, istorijska. Treća pozicija u prvenstvu i finale Kupa Srbije je odličan uspeh.
Sezona vam je, kažete, bila teška?
– Čini mi se da je dosta dugo trajala. Imali smo obavezu da budemo među prve tri ekipe, zna se koji je bio ulog. Ponovljene utakmice sa Partizanom i Vojvodinom su nam dodatno otežale posao. Možda je, međutim, baš u tim duelima proradio naš inat, da pokažemo da smo ekipa za sam vrh.
A i da, na neki način, zadovoljite sportsku pravdu, pogotovo u Novom Sadu u polufinalu Kupa kad je, posle 2:0 za vas, moralo zbog pljuska sutradan da se igra od početka?
– Verovali smo da će se susret nastaviti od tog rezultata, međutim, pravila nisu ista za prvenstvo i za Kup. Dosta nelogično, ali, to je na ljudima koji treba o tome da vode računa, na nama je da igramo. Bilo nam je žao, imali smo odličnih 30 minuta. Vodili smo 2:0, držali sve u svojim rukama. Pokazali smo, međutim, ponovo i u tom novom okršaju da smo kvalitetniji tim i da smo zasluženo prošli u finale.
Liga Evrope, uz malo sreće
Koji su, po vama, realni dometi kluba u Evropi ove sezone?
– Ukoliko bismo izvukli u žrebu za Ligu Evrope nekog protivnika koji nije iz Liga petica, mislim da možemo da prođemo. Ako se to ne desi, ostaje Liga konferencija. Partizan je prošle godine prošao jako tešku grupu, imao je Nicu, Keln i Slovacko. Ima i tu jako ozbiljnih rivala, pa ćemo morati još da se pojačamo i da podignemo svest o tome koliko je to veliko takmičenje.
Kažete da sebe možete da zamislite samo u Čukaričkom. Sledi, ipak, letnji prelazni rok…
– Svaki put se neko zainteresuje, budu razgovori, ali se ništa do sada nije desilo što bi me zadovoljilo. Realan sam, ušao sam u godine (rođen u Beogradu 21. aprila 1993), gde može samo novac da me odvuče na neku stranu. To bi, verovatno, morala da bude Saudijska Arabija, Kina, gde bi mogao da se napravi dobar ugovor. Pričao sam sa ljudima iz kluba nekoliko puta o tome, znaju šta me interesuje i šta oni mogu da ponude. Ukoliko se nešto pojavi, sešću sa njima i pričaćemo. Ponavljam, vidim sebe ovde. Blizu mi je kuća, Čukarički mi je prirastao srcu, voleo bih da ostanem tu do kraja karijere.
Sedam godina u klubu, da li je moguće ukratko rezimirati?
– Možda je bilo najteže te prve sezone kad sam došao. Nismo bili dobro plasirani, dosta fudbalera je pristiglo u jednom prelaznom roku. Nismo uspeli da se uklopimo, imali smo dosta problema. Sve posle toga je išlo nekim svojim putem. Svaka sezona je imala svoju draž, ali je ova poslednja najuspešnija otkad sam ja tu. Čini mi se – podjednako dobra kao ona 2014/15, kad je osvojen Kup – zaključuje Docić.
Uživaćemo u Loznici
Najavljeno je nedavno da će Čukarički celu narednu sezonu zbog rekonstrukcije stadiona igrati kao domaćin u Loznici. Ipak…
– Koliko sam ja razumeo, samo evropske utakmice će biti tamo, a domaće na Banovom brdu, gde će se stadion raditi u etapama – priča Docić. – Što se tiče Loznice, novi objekat tamo je fenomenalan. Znam koliko ljudi u tom kraju vole fudbal, verujem da će nam biti uživanje da igramo tamo. Nadamo se da će tribine biti pune.
Očekivana dominacija crveno-belih
Sezona beše sjajna za Crvenu zvezdu, a istorijski loša za Partizan?
– Što se tiče Zvezde, to sam i očekivao. Imaju sjajnu ekipu koja je dugo na okupu, godinama je filtrirana. Dosta fudbalera je prošlo kroz klub, ostali su samo oni najkvalitetniji. U našoj ligi su crveno-beli daleko najbolji. Sa druge strane, u Partizanu su se desile neke turbulentne stvari. Bile su dve, tri promene trenera, to dosta utiče na samopouzdanje ekipe, pa su završili tek na četvrtom mestu. Sigurno će u letnjem prelaznom roku dovesti nekoliko dobrih fudbalera i sledeće nedelje biti mnogo bolji.
Kapiten mora da je dobar sa svima
Možete li da izdvojite nekog od saigrača, sadašnjih ili bivših, s kojim se nabolje slažete na terenu?
– Kao kapiten, moram da budem u dobrim odnosima sa svima podjednako, pa ne bih nekog favorizovao. U Čukarički dolaze dobri momci, kvalitetni fudbaleri. Tu sam da im pomognem i na terenu i van njega – kategoričan je Marko.
Ogroman doprinos Kerkeza
Od Petrića do aktuelnog, Dušana Kerkeza, promenili ste dosta trenera na Brdu?
– Sa svakim sam imao odličnu saradnju i komunikaciju. Nije mi bilo teško, uvek sam gledao da se prilagodim treneru koji dolazi.
Stoga, i sa Kerkezom sve teče kako treba?
– Dugo je bio van Srbije, radio je na Kipru. Kad se vratio u naš fudbal, trebalo mu je vremena da se privikne. Promenili smo dosta igrača na početku sezone, sve je krenulo onako kako nismo želeli, ali, vremenom su stvari legle na svoje mesto. Dušan je korektan, realan čovek. Njegov sistem i komunikacija sa fudbalerima doprineli su ovako uspešnoj sezoni – ističe Docić.
Žal za reprezentacijom
Neretke su konstatacije da je šteta što, s obzirom na kvalitete koje posedujete i na golove kakve dajete, niste postigli više u karijeri – ne samo na klupskom, već i na reprezentativnom planu?
– Postoji, naravno, žal. Sigurno da su me dve teške povrede odaljile od ozbiljnije evropske karijere, državnog tima… Bio sam pozivan za utakmice koje su igrali fudbaleri iz naše lige. Jednom je, međutim, bilo otkazano, jednom ja nisam mogao…
Posebno bolno beše kad je 2020. brutalno startovao Zvezdin Seku Sanogo?
– Nikada taj trenutak neće izaći iz glave, ni meni ni ljudima koji me znaju, jer su upoznati kroz šta sam prošao. Ogromnu podršku su mi pružali porodica, ljudi iz kluba i tako sam uspeo da se izvučem iz teške situacije. Tu sam se definitivno uverio koliko je teško sportistima kad dožive tešku povredu – kaže Docić.
Đorđević pravi izbor
Jedan od bivših vaših trenera u Čukaričkom, Dušan Đorđević, novi je selektor mlade reprezentacije Srbije?
– Sarađivao sam sa njim i kad je bio pomoćni trener Aleksandru Veselinoviću – podseća Marko.
– Dule i ja se znamo i pre toga. Fenomenalan čovek, trener koji će tek da pokaže koliko je dobar. Skoro je stigao na superligašku scenu, dobro se pokazao i kod nas i u Radniku i u Napretku. Sada je preuzeo mladu reprezentaciju i mislim da će, uz njegovo iskustvo, tim izgledati bolje.
Ponosan zbog rekorda
Ne opterećujete se ličnom statistikom, međutim, 13 golova i 11 asistencija u sezoni iza nas jeste za isticanje:
– Na kraju je ispalo tako. Nisam tokom sezone razmišljao o tome. Govorio sam saigračima da uopšte nije bitno ko će da iskoči u prvi plan, već je važan tim i da klub ostvari svoje ciljeve, što se na kraju i desilo. Čestitam svima na tome. Sigurno je prijatno kad imam takvu statistiku, međutim, to nije nešto što meni toliko znači.
Prestigao Gusnića
Postali ste rekorder po broju utakmica za Čukarički, nedavno prestižući Rudija Gusnića koji je stigao do brojke 197. Uspeh – tim veći što se to dešava u vremenu kada fudbaleri, u globalu, mnogo češće menjaju sredinu nego ranije. To, doduše, sa vama nije slučaj?
– Sada sam, čini mi se, na 202 utakmice. Imponuje mi to, ponosan sam… Kada sam došao u Čukarički nisam mogao to da zamislim. Stigao sam u klub koji afirmiše mlade, a ja sam u tom trenutku bio mlad. Hteo sam da se otisnem negde dalje, ali su me povrede sputale. Nisam uspeo da odem u inostranstvo, ali, sad kada pogledam, možda je ovako i bolje – ne opterećuje se Marko.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
