Arheolozi su na fragmentima murala koji datira iz 3. veka pre nove ere, unutar ruševina piramide u Gvatemali, otkrili piktograf na kome je zabeležen dan pod nazivom „7 jelena“, što predstavlja do sada najraniju poznatu upotrebu kalendara Maja, jednog od poznatih dostignuća ove drevne kulture.
Fragmenti su pronađeni na arheološkom nalazištu San Bartolo u džunglama severne Gvatemale, koje je steklo slavu otkrićem zakopane komore sa složenim i živopisnim muralima koji datiraju iz oko 100. godine pre nove ere na kojima su prikazane ceremonijalne i mitološke scene Maja, naveli su istraživači.
Komadi sa zapisom „7 jelena“ otkriveni su unutar iste piramide Las Pinturasa gde su se nalazili još netaknuti murali iz kasnijeg perioda. Kao što su arheolozi u dosadašnjim istraživanjima otkrili, Maje su često gradile hramove skromne veličine, a zatim su dograđivali. Ova piramida je na kraju dostigla visinu od oko 30 metara.
Zapis pronađen na fragmentima murala za „7 jelena“, jedan je od 260 imenovanih dana u kalendaru.
Profesor mezoameričke umetnosti i pisma sa Univerziteta u Teksasu, Dejvid Stjuart, vodeći autor istraživanja objavljenog u časopisu Science Advances, opisao je fragmente kao „dva mala komada belog gipsa koji staju u jednu ruku“.
– Zid su namerno uništile drevne Maje kada su obnavljale ovaj ceremonijalni prostor, koji je na kraju prerastao u piramidu – dodao je Stjuart.
Do sada je najraniji utvrđeni zapis kalendara Maja datirao iz 1. veka nove ere.
Kalendar, zasnovan na posmatranju kretanja sunca, meseca i planeta, bio je zasnovan na ritualnom ciklusu od 260 imenovanih dana. Kalendar od 260 dana, nazvan „tzolkin“ (tzolk’in), bio je jedan od nekoliko međusobno povezanih sistema za računanje vremena, uključujući i solarnu godinu od 365 dana, veći sistem nazvan „Dugo brojanje“ i lunarni sistem.
Kalendar je bio među dostignućima kulture koja je takođe razvila sistem pisanja koji obuhvata 800 piktografa, sa najranijim primerima, pronađenim takođe na nalazištu San Bartola. Maje su gradile hramove, piramide, palate i opservatorije i bavile se sofisticiranom poljoprivredom bez upotrebe metalnih alata ili točka.
San Bartolo je bio regionalni centar tokom pretklasičnog perioda Maja, koji je postojao od oko 400. pre nove ere do 250. godine nove ere. Ovo doba postavilo je osnovu za procvat kulture Maja tokom sledećeg klasičnog perioda, poznatog po gradovima uključujući Tikal u Gvatemali, Palenke u Meksiku i Kopan u Hondurasu.
Oko 7.000 fragmenata murala – neki mali kao nokat, a drugi veličine do 20 puta 40 centimetara – pronađeno je u San Bartolu, po rečima profesorke antropologije i koautorke studije, Heder Herst, sa Skidmor koledža u državi Njujork, predstavljaju „džinovsku slagalicu“.
Ovaj i drugi piktografi koje su naučnici proučili u ovoj studiji, skupljeni sa 11 fragmenata murala u San Bortolu, nagoveštavaju da je u ovoj oblasti pismo i kalendar već dugo bili u upotrebi.
„Na drugim likacijama ćemo verovatno pronaći još primera, možda čak i iz ranijeg perioda“, dodaje prof. Herst.
„Drugo, pisana tradicija predstavljena u ovih 11 fragmenata je raznolika, izražajna, njihova tehnologija pripreme boje i kaligrafska fluidnost je impresivna – ovo je bila dobro uspostavljena tradicija pisanja i umetnosti“, smatra antropološkinja.
Neke zajednice Maja do danas još uvek koriste drevni kalendar.
„Ovaj kalendarski sistem je trajao najmanje 2.200 godina, a Maje su uspele da ga održe uprkos neverovatnih promena, potresa i tragedije“, naglašava profesor Stjuart.
