Naučnici tvrde da ako svakog dana jedete 12 šljiva dva meseca, znatno ćete spustiti nivo lošeg holesterola u krvi. Osim toga, ojačaćete kosti i smanjiti rizik oboljevanja od raka debelog creva.

Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Šljiva obiluje i vlaknima i zato je nezaobilazan izbor u slučaju otežanog pražnjenja i zatvora. Dihidroksi-fenil izatin je jedan od sastojaka šljive, zbog kojeg, između ostalih, ovo voće ima laksativni učinak.

Podaci pokazuju da 100 grama šljiva dnevno u periodu od tri meseca znatno poveća markere u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju.

Šljive imaju nizak glikemijski indeks, što znači da mogu da pomognu u kontroli nivoa šećera u krvi i tako smanje rizik od dijabetesa tipa 2. Istraživanja su pokazala da smanjuje i nivo triglicerida i glukoze u krvi, a za to je zaslužan lutein. Takođe, flavonoidi u šljivama smanjuju rizik od otpornosti na insulin, a pozitivno utiču i na insulinsku osetljivost.

Šljive su bogate i bakrom. Ovaj mineral u ljudskom organizmu odgovoran je za stvaranje vezivnih proteina tkiva – kolagena i elastina. Stoga se može reći da je šljiva važna ne samo za jačanje kostiju, već i zidova krvnih sudova, mišićnih vlakana i kože.

U ovo doba godine šljivu bi trebalo jesti svežu jer sadrži vitamine C, B6, B2, B3, K, magnezijum, gvožđe, kalcijum i čak 240 miligrama na 100 grama kalijuma. Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj mineral odgovoran je da ne dođe do zgrušnjavanja trombocita, proces koji je uzrok za aterosklerozu i druge bolesti srca.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime