Pexels
Ilustracija

Srbi su vekovima bili poznati kao ljudi koji vole da igraju i pevaju pa je stoga porazna činjenica da su poslednjih godina sedativi postali sastavni deo života naših građana. Tome je dodatno doprinela pandemija korona virusa, jer je potrošnja lekova za smirenje znatno povećana. Čitav region, uključujući i Srbiju, ima dva do tri puta veću potrošnju ovih pilula u odnosu na ostale evropske zemlje, posebno sever Evrope. To je rezultat istraživanja Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Iako je politika izdavanja recepata i kupovine lekova za smirenje poslednjih godina pooštrena, sva je prilika da je pandemija korona virusa probudila strahove i povećala osećaj teskobe, pa su građani ponovo potražili spas u bensedinima i bromazepamima. Nije bilo lako izdržati brojna zaključavanja, strah od neizvesnosti, gubitak najbližih, pa su ljudi posegnuli za kutijama pilula koje su za tren pomagale da zaborave na sve. Pritom su neretko i preterivali.

Zloupotreba ovih lekova mnogo je češća kod žena nego muškaraca, a iako se uglavnom propisuje starijim osobama, statistika govori da je najviše koriste mladi ljudi od 18 do 25 godina. Pre nego što je država zabranila slobodnu prodaju omamljujućih pilulica, po broju 16-godišnjaka koji piju bensedin bili smo prvi u Evropi. Godine 2016. javnost je bila šokirana podatkom da smo u toj godini popili 5,3 miliona kutija bromazepama i bensedina.

Iste godine u akciji Školarac novosadska policija pretresala je torbe učenika nekoliko osnovnih i srednjih škola i u njima, između ostalog, pronašla oko 200 tableta lekova za smirenje. Njih na svoju ruku pije i sve više devojčica, tinejdžerki od 15 do 19 godina, a razlog su uglavnom bizarni problemi – zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama. Veliki broj devojaka pada u depresiju, i to samo zato jer njihove slike ili statusi na Fejsbuku i Instagramu nisu dobili očekivani broj lajkova. Naravno, veliki uticaj na ovu pandemiju ispijanja pilula, osim briga i korone, imaju i društvene mreže i internet.

Iako šarene pilule imaju reputaciju medikamenta koji rešava sve naše muke i probleme, istina je sasvim drugačija. Ukoliko se uzimaju duže i proizvoljno stvaraju se uslovi za razvijanje prave psihofizičke zavisnosti. Zbog toga psihijatri upozoravaju da sedativi predstavljaju mali korak u rešavanju problema, a u stvari trasiraju put ka novim mukama.

– U svakom slučaju, ovi lekovi su dobri dok ih uzimamo. Problem nastaje kada lek počne da uzima čoveka. Onda samo ulazimo u začarani krug i prolongiramo problem, jer nijedan lek neće rešiti problem, već samo može da nam pomogne da se suočimo sa nevoljom i da je lakše prebrodimo – ukazuje prof. dr Janko Samardžić s Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta.

Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da ljudi čim osete prve psihičke probleme, odmah posežu za lekovima za smirenje, umesto da zatraže stručnu pomoć.

– Brže se živi, ljudi mnogo rade, otuđenje je sve veće, a sve je manje vremena i novca za odmor, druženje i pronalaženje nekakvog ventila. Jasni znaci da je potrebna pomoć su stalni osećaj bezvrednosti, poremećaj sna i koncentracije, nesigurnost, strah i zabrinutost za budućnost. Ali umesto da se obrate stručnjaku, nažalost, ljudi uzimaju lekove za smirenje. To je najlakše, ali je pogrešno. Kada se na vreme javite psihijatru, postoje mnogo veće šanse da se izlečite čak i bez lekova – rekao je svojevremeno Milivojević.

Pre nekoliko godina istraživači sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu ispitivali su zagađujuće materije u Dunavu u blizini ispusta kanalizacije u Novom Sadu. Među tragovima medikamenata koji su tu stigli iz ljudskog urina, najviše je bilo kafetina, a drugi na spisku bili su antidepresivi.

Ceh od tri milijarde dinara

Svaka peta osoba u Srbiji povremeno ili svakodnevno uzima lekove za smirenje, pokazuje najnovije istraživanje Medicinskog fakulteta u Beogradu, čiji rezultati govore da su u 2020, kada je izbila pandemija virusa korona, građani Srbije ukupno potrošili više od tri milijarde dinara na sedative, što je za milijardu više u odnosu na 2018. godinu.

Drogirani vozači u Švedskoj

Grupa naučnika iz Švedske ispitivala je uzorke krvi ljudi koji su u toj zemlji uhapšeni 2004. i 2005. godine zbog vožnje pod uticajem droge – reč je o oko 15.000 slučajeva. U tim uzorcima nije pronađeno najviše kokaina ili halucinogenih droga jer to nisu najčešće ni bili drogirani ljudi van kontrole koji divljaju ulicama Stokholma. To su u najvećem broju pacijenti koji su pili lekove dobijene na recept.

Sutra – Pandemija povećala potrošnju lekova za smirenje (2): Uz pilule kosi i alkohol