Povećana potrošnja sedativa je veliki problem, jer je odvikavanje pacijenata od lekova za smirenje izuzetno težak i mukotrpan posao kako za pacijenta, tako i za psihijatra koji ga leči, kaže u razgovoru za “Vesti” prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Prema njegovim rečima, u Srbiji je još pre 10-15 godina ograničena upotreba lekova za smirenje i to je bila dobra odluka.
– Lekari opšte prakse od tada mogu da ih prepisuju isključivo na osnovu mišljenja psihijatra. Ranije dok nije uvedena ta praksa bili smo u situaciju da pacijenti dobijaju lekove za smirenje veoma često i da su postajali zavisni – kaže dr Mladenović i dodaje da i pored tog propisa potrošnja sedativa nije naročito smanjena.
– Sedativi su uz antibiotike medikamenti, koji se najviše zloupotrebljavaju. I to nije samo trend kod nas nego svuda u svetu i to je veliki problem – kaže naš sagovornik.
Ceo problem sa potrošnjom sedativa dr Mladenović analizira sa više aspekata.
– Mi u Srbiji u poslednjih 30 godina živimo u tranziciji, a poenta je da ta tranzicija nosi sa sobom vrlo veliki stres. Treba znati da smo preživeli i hiperinflaciju i bombardovanje što je bilo izuzetno stresogeno. Kad se tome pridoda strah od gubitka radnog mesta jasno je pod kakvim pritiscima su ljudi u našoj sredini – navodi ovaj stručnjak.
Prema njegovim rečima u vreme pandemije korona virusa došlo je do jedne opasnije zloupotrebe, a to je povećana potrošnja alkohola.
– Zašto sada pričam o alkoholu? Jer deluje isto kao sedativ i mozak ne pravi razliku da li je u pitanju bensedin ili alkohol, jer i jedno i drugo deluje podjednako smirujuće – podvlači dr Mladenović.
Ističe da je tokom pandemije u svetu došlo do enormno velike potrošnje alkohola, jer je u većini zemalja to dostupna i legalna supstanca. Baš iz tog razloga, dodaje on, u nekim državama poput Indije, Italije i nekih skandinavskih zemalja bila je zabranjena prodaja alkoholnih pića.
On ističe da je pandemija bila stresogena te da nema sumnju u istraživanje po kome je povećana potrošnja sedativa, ali smatra da će se problem i repovi povećanja potrošnje alkohola vući će i pet do 10 godina nakon pandemije. Upozorava i na zavisnost od narkotika i virtuelnog sveta tj. interneta.
Naš sagovornik poručuje da je teško očekivati od ljudi koji su pod stresom da ne traže lekove za smirenje i da je sistem taj koji bi morao da reguliše celu priču o (zlo)upotrebi sedativa.
Kad komšija “prepiše” terapiju
Prim. dr Mladenović ukazuje na još jednu specifičnost našeg društva, a to je da nismo navikli da idemo kod lekara, a naročito psihijatra.
– Navikli smo da nas leče komšije, mame, tate i onda se to uglavnom svodi na preporuku da se popije neka tableta za smirenje. Čovek onda krene u potragu u prvu, drugu, treću apoteku i u četvrtoj kupi lek za smirenje – objašnjava naš sagovornik.
Fatalna navika
– Kad se jednom pacijent navikne na pijenje sedativa, mnogo je teško da se odvikne. Postoje sedativi koji su veoma adiktivni tj. stvaraju zavisnost već posle dve nedelje upotrebe. Vrlo je opasno uzimati lekove za smirenje duže od tri meseca. Mladi ljudi već u srednjoj školi često kombinuju sedative sa alkoholom, što je veoma opasno – smatra prim. dr Ivica Mladenović.
