Državni sekretar Ministarstva Spoljnih poslova Nemanja Starović kaže da prištinska administracija svojim ponašanjem otvoreno baca rukavicu u lice Beogradu i evropskim medijatorima, zbog čega veruje da se približava “momenat istine”, kada će morati da se dobije jasan odgovor na pitanje da li je Briselski sporazum na snazi ili nije.
Brisel je u četvrtak bio domaćin nastavka pregovora između Beograda i Prištine, a Nemanja Starović objašnjava da se radi o nastavku dijaloga na tehničkom nivou, kako bi se pronašlo rešenje za pitanje slobode kretanja, odnosno prometa automobila preko administrativnih prelaza.
– Međutim, imali smo priliku da vidimo i čujemo juče jedan stav Prištine koji nam je dobro poznat i koji je izraz potpunog odsustva želje za bilo kakvim kompromisom – ističe Starović.
Kaže da su i prethodne prištinske administracije odbijale da sprovedu obaveze preuzete potpisivanjem Briseloskog sporazuma, ali da su za to tražile nekakva opravdanja, dok Aljbin Kurti sa svojim saradnicima veoma jasno i otvoreno govori da ne želi da sprovede Briselski sporazum, uz obrazloženje da su ga potpisali pripadnici prethodnih administracija.
– Oni na taj način veoma otvoreno bacaju rukavicu u lice, ne samo zvaničnom Beogradu, već i evropskim medijatorima. Zbog toga verujem da se u narednih nekoliko meseci približavamo takozvanom momentu istine, kada će morati da se dobije jasan odgovor na pitanje da li je Briselski sporazum na snazi ili nije – naglašava Starović.
Ističe da Srbija mora dobiti veoma jasne garancije da će Briselski sporazum biti primenjen u celosti, što bi, kako kaže, bio najbolji mogući ishod.
– Ako takve garancije od evropskih medijatora ne dobijemo, bojim se da ćemo doći u situaciju da ćemo morati u brojnim segmentima da se vratimo u vreme pre nego što je Briselski sporazum potpisan 2013. godine, što ne bi bilo dobro – upozorava Starović.
Naglašava da su čak i albanski birači na lokalnim izborima Kosovu i Metohiji pokazali šta misle o politici Aljbina Kurtija jer je, kako navodi, izgubio blizu 300.000 glasova.
– U svemu tome leži jedna opasnost , a u skladu sa narodnom mudrošću da je zver najopasnija kada je ranjena i zbog toga imamo visoku dozu opreza kada su u pitanju budući potezi Aljbina Kurtija i prištinske administracije. Bojim se da ćemo u narednim nedeljama i mesecima svedočiti pokušajima Prištine da destabilizuje situaciju na terenu, po dobro oprobanom receptu – ističe Starović.
Kaže da je za Srbe na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština nasušna potreba i nada se da će u Evropskoj uniji prevladati razum.
“Izveštaj Evropske komisije dobar, ali nema mesta za euforiju”
Nemanja Starović kaže i da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija veoma dobar, pa čak i najpozitivniji u poslednjih nekoliko godina.
– Ipak, nema prostora za velikom euforijom, koliko god bili zadovoljni, pre svega preporukom da se do kraja godine otvore još dva pregovaračka klastera, a imajući u vidu da konačni sud ipak donose države članice – navodi Starović.
Podseća da je u regionu već bilo primera da prepruke Evropske komisije budu redovno blokirane od strane država članica.
– Na nama je da nastavimo sa sprovođenjem reformi, koje su u interesu naših građana, svesni činjenice da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji naš nedvosmislen interes – naglašava Starović.
Ističe, ipak, da to samo manjim delom zavisi od Srbije, a mnogo većim delom od volje u državama članicama Unije.
“Odnosi Srbije i Vatikana veoma dragoceni”
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković boravio je nedavno u Vatikanu, gde je dobio podršku Svete stolice kada je reč o očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, što je, ističe Starović, izuzetno važna poruka.
– Koliko god nekada bili kompilokavni odnosi između Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, odnosi Srbije i Vatikana su za nas veoma dragoceni, imajući u vidu pre svega da Sveta stolica ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije i da je autoritet te države u međunarodnoj areni izuzetno velik – objašnjava Starović.
Kaže da sigurno postoji bar nekoliko desetina suverenih država, pre svega u Latinskoj Americi, koje u svojoj spoljnopolitičkoj orijentaciji u značajnoj meri prate pozicioniranje Svete stolice.
– Moramo biti svesni činjenice da rimokatolički svet broji preko milijardu i 300 miliona ljudi. Moramo nekako da se izmestimo iz balkanocentrične i evrocentrične perspektive. Najveći broj rimokatolika na svetu živi izvan evropskog kontinenta i govorimo o nacijama sa kojima imamo uglavniom veoma dobre i prijateljske odnose – navodi Starović.
Smatra da je važno da dijalog između Srbije i Vatikana ostane intenzivan, a da bi u perspektivi bilo dobro i da se razvije dijalog između Srpske pravoslavne crkve i Rimokatoličke crkve, a koji ne bi bio opterećen užim balkanskim problemima.
