Za vreme nedavne posete Emanuela Makrona Beogradu u izjavama zvaničnika dve države i posle njegovog odlaska u komentarima analitičara, isticano je obnavljanje prijateljstva Srbije i Francuske, koje se pre svega ogledalo u saradnji tokom Prvog svetskog rata.
Može li Srbija da očekuje pomoć Francuske u ostvarivanju svojih političkih interesa i imamo li još neke značajne prijatelje na koje možemo da računamo na tom polju i ima li uopšte prijateljstva u politici? Odgovarajući na ta pitanja čitaoci “Vesti” uglavnom ističu da u politici prevagu ima samo interes.
Mijat Birsak, Regenzburg Nemačka
– Srbija bez Evrope teško može opstati, a u njoj glavnu reč vode Nemci, koji koriste svaku priliku da pojačaju svoj uticaj na Balkanu, pa i u Srbiji. Stalnim uslovljavanjem i novim zahtevima koje postavljaju Beogradu, Nemci i još neke velike sile koče Srbiju na putu u EU. Da nije tako, Srbija je mogla pre 10 godina da postane članica EU. Sada se situacija promenila, pa uz Rusiju, koja ima i sama svojih problema, Srbija dobija podršku arapskih zemalja i Kine, koji sve više ulažu u privredu i infrastrukturu. Na taj način jača se privreda Srbije, a to je onda put do snažnijeg političkog i svakog drugog ugleda Srbije u svetu. Dolaskom Kineza i drugih investitora sa Istoka, računajući i Rusiju i neke države bivšeg Sovjetskog Saveza, Nemci i još neke države EU, kao što je Francuska, uviđaju da Srbija postaje država u kojoj ulaganjima može da se zaradi. Tako sam shvatio i Makronovu posetu Beogradu, kojom je na određeni način priznao da je Francuska pogrešila prema Srbiji. Ono što je trenutno za Srbiju najvažnije pitanje je budućnost Kosova i Metohije. Mislim da je jedino dugoročno rešenje da se deo KiM gde su Srbi većinsko stanovništvo odvoji i živi za sebe. Bez toga, Kosovo će dugo u budućnosti biti faktor nestabilnosti za Srbiju pa i region, a priraštajem stanovništva Albanci će postati gospodari cele teritorije.
Miroslava Mašić, Beč, Austrija
– Lično ne verujem u neka bezrezervna prijateljstva između država. Sva partnerstva postoje samo iz nekih interesa. Tako i francuski predsednik Emanuel Makron želi da ima svog partnera na Balkanu, kao što Nemačka ima Sloveniju i Hrvatsku. On želi da sa Srbijom vrati značaj Francuske u ovom delu Evrope. Ne smemo da verujemo da će bilo koja država stati uz nas zbog Kosova, ako nema svoj interes. To važi i za Rusiju. Kina, koju smatramo isto partnerskom zemljom, je država koja insistira na poštovanju međunarodnog prava i želi da proširi svoj uticaj na Balkan. Jedini pravi prijatelji Srbiji mogu biti sami Srbi.
Milena Marković, Ešvege, Nemačka
– Mi nemamo prave i iskrene prijatelje. Sve se svodi na interese velikih sila i lobiranje. A konkretno Makron usko sarađuje sa Nemcima.
Miloš Janković, Dransi, Francuska
– Nema! Mi smo totalno izigrani od svih moćnih sila, što se vidi i tokom svih glasanja u UN, veto je za Kosovo i sve drugo. Da je Rusija malo ozbiljnija na planu prijateljstva bila bi drukčija priča. Tu su Francuzi koji slede politiku Evropske unije, a ta francuska politika nije za Srbe, sva glasanja i odluke su usmereni protiv Srba. Francuska politika se ne menja, upravo smo imali dolazak u Beograd kad nam u oči saopšte i narede: “Morate sarađivati!” Prijatelji su Kinezi, ali… Stvarno prave saveznike imaju Albanci na Kosovu, njih podržavaju Amerika i Evropska unija, dali su im i državu u koju ne smeš dirnuti. Mi smo satanizovani od izbijanja poslednjeg, onog našeg rata ili još tačnije od dolaska Miloševića na vlast. I šta nam sada preostaje, šta uraditi? Ne sedeti na dve stolice što upravo radi aktuelna vlast, već pametno rezonovati, proceniti od koga i od čega možemo imati najviše koristi, prikloniti mu se, prići mu. Ma koliko to bilo bolno za nas, ne gledati na bratstvo i religiju, već se bazirati na ekonomiji, povezati se ekonomski. U svetu više niko ne gleda prijateljstvo i religiju, ekonomija je baza svega i samo je ekonomija sila.
Iva Stančić, Ofenbah, Nemačka
– Nemamo mi prijatelje u svetskoj politici. Mislim da je to medijska slika koja se nama Srbima plasira u matici, ali i u Nemačkoj i svuda gde su srpski mediji dostupni. Razlog zbog čega nemamo prijatelja u svetu je isključivo u našim sadašnjim i bivšim političarima na vlasti. Sa promenom vlasti bi možda bilo drugačije, ali i tu imamo problem jer trenutno nam se ne nudi ni jedan vođa koji već nije bio na vlasti.
Ivo Vatović, Toronto, Kanada
– Srbija, po mom mišljenju, nema i nikada nije ni imala moćne prijatelje, ali zato ima moćne neprijatelje. Ovo pitanje može da se posmatra sa više strana, ali hajde da počnemo od dnevne politike. Može li nam biti prijatelj onaj koji je blagoslovio (a i nas tera da prihvatimo “realnost” otcepljenja najsvetije srpske zemlje, Kosova).
Može li nam biti prijatelj onaj koji nas je bombardovao 1999. Može li nam biti prijatelj onaj koji je osudio sve naše generale za ratne zločine, a Orić, Haradinaj i Tači obavljaju najviše državne funkcije. Može li nam biti prijatelj onaj koji finansira NVO u Srbiji koje rade na promeni svesti u Srbalja čiji bi rezultat bio naše priznanje da smo genocidan narod. Može li nam biti prijatelj onaj koji članstvo u EU uslovljava daljim rasparčavanjem zemlje, rešenjem svih teritorijalnih sporova na našu štetu naravno. Reći će neko da nabrajam samo negativne strane naših zapadnih i ne samo zapadnih “prijatelja”, a zaboravljam na pozitivne… možda, ali i pored najbolje namere ne mogu da se setim nijednog takvog poteza, nijedne reči za prethodnih 30 godina.
Iako smo mi Srbi ne učimo svoju istoriju i slabo nas zanima, naši moći neprijatelji vrlo dobro znaju da će, bez obzira ko je na vlasti, Srbi uvek biti ruski saveznik i to baš na Balkanu gde sve počinje sve se završava. Nema tu nikakve mržnje, nema niko razloga da nas mrzi. Razlog što nas krune možemo naći u odgovoru Čerčila, mi smo uvek, bez obzira na sve, na onoj strani zapadnih interesa i tu se ništa ne može promeniti.
Nenad Milenković, Baden, Švajcarska
– Da li se lojalnost i prijateljstvo vraća iz prethodnog perioda/ratova ili se lojalnost zaniva na interesnoj sferi pitanje je koje se postavlja, od kada postoje nacije i države. Kao što se i čovek mora osloniti prevashodno na svoj potencijal i talente, slično je i sa državom. Dakle, Srbija se mora pre svega osloniti na svoj potencijal, a ja taj potencijal vidim u sopstvenoj proizvodnji hrane jer imam utisak da dobar deo zemljišta nije obrađen. Neminovno je da ćemo izvozom hrane dobiti povećanje nacionalnog dohotka po glavi stanovnika i na taj način možemo povećati životni standard. Naravno da se moramo oslanjati na naše inostrane prijatelje u vidu stranih investitora, koji grade svoje proizvodne pogone, uz veliki oprez obzirom da država daje stimulans za zapošljavanje naših ljudi. U tom pogledu su nam potrebni jaki i lojalni politički prijatelji na koje se Srbija mora osloniti.
