Pola roditeljima, pola za školu

0

Učenik za primer: Nikola Matković na času
 

Razlog za ponovni susret (videli smo se pre petnaestak dana) bila je nova donacija koju je Nikoli poslala njegova dobrotvorka iz Toronta u Kanadi i naša redovna čitateljka, baka Dušanka Ašić sa Mihajlom i Markom.

 

Ova humana žena je dosad nekoliko puta slala pomoć ovom đaku-pešaku u želji da lepše živi, i dalje dobro uči i postane pošten čovek. Pomogli su mu i drugi čitaoci "Vesti", pa Nikola, za razliku od početka prošle godine, kada smo ga upoznali gladnog i u bedi, više ne oskudeva u hrani, roditeljima je "kupio" kravu i kozu, pristojno je obučen, ima sve knjige i neophodni školski pribor.

Ovoga puta, Dušanka je od svojih prihoda za Nikolu izdvojila 8.000 dinara. Dečak se iznenadio kada smo mu saopštili razlog posete, a prijatno iznenađenje bilo je još veće kada smo mu rekli da mu novac ponovo šalje baka Dušanka iz Toronta.

 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

"Vidi, baš ova baka brine za mene, skoro mi je slala novac, a evo ponovo mi šalje radost, zbog sebe i mojih roditelja, ali zbog nje i svih drugih dobrih ljudi koji mi pomažu moram da budem još bolji u školi i da im se odužim peticama. Baki šaljem puno poljubaca i veliku zahvalnost, želim joj dobro zdravlje i da je njeni unuci vole i slušaju – ističe Nikola dok smo ga nakratko izveli sa časa da mu uručimo donaciju.

Dar bake iz Toronta Nikola će potrošiti za kupovinu novih i toplijih čizama (bliži se zima), obnoviće i garderobu, a jednu polovinu ću dati tati i mami za namirnice i rezervu u kući, jer ovaj dečak već sada zna da u kući uvek mora biti neka sumica "za ne daj bože".

 

Poručite svima da mi ne pada teško pešačenje do škole, ali mi je muka što pešačim sam, iz sela više nema đaka, a moram kroz šumu, često pomislim na vuka ili medveda, srećom do sada nismo imali bliskih susreta. Uz mene je uvek moj verni pas i drug Žuća koji me čeka ispred škole, hrabri se ovaj pametni dečak čija je životna želja da jednog dana postane profesor biologije.

 

Uzalud telefon

Nikolina porodica, otac Ljubomir i majka Jevrosima, žive u trošnom kućerku sa zemljanim podom i nemaju mogućnosti da dečaku obezbedi bolje uslove za život. Od naših čitalaca Nikola je dobio mobilni i laptop koje samo ponekad koristi, jer njegovo zabito selo nije pokriveno signalom mobilne telefonije, pa je uglavnom nedostupan, a nema ni internet.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here