"Humanitarnim radom bavim se već dve decenije, a priču o porodici Marjanović pročitao sam u ‘Vestima’. Dan pre sam bio u Doboju i delio pomoć stanovništvu, pa sam odlučio i da posetim Marjanoviće, ali i da deo pomoći odvojim za njih", kaže Pantoš, zaposlen u firmi Euro papir koja ima svoje filijale po celoj Evropi.
Biće hleba za sveMajka Mira ne može ni izreći zahvalnost koju oseća zbog pomoći koju je dobila. Koliko joj znači, govori činjenica da je u kući imala svega pet kilograma brašna zahvaljujući Kolu srpskih sestara u Prijedoru. Za razliku od nje, sin Željko se najviše obradovao lopti, čokoladama i bombonama… A suprug Draško nije ni stigao da čestito pogleda darove. "Upravo idem da kopam jedan bunar, a jutros sam od pet sati šišao ovce. Ljudi su pošteni, plate mi dnevnicu… Radim sve, krčim živice, kosim livade, sečem kolje, trklje, sve što treba, jer mora se raditi", kaže Draško. |
– Gest mojih kolega posebno me je ganuo. Videvši kakva se katastrofa dogodila i sami su ponudili pomoć. Obećanje su i ispunili: prikupili su ono što je bilo najpotrebnije, od hrane do sredstava za higijenu, što sam i podelio u Doboju. Svi koji nisu tamo bili ne mogu ni zamisliti kakva je situacija. Totalna katastrofa… Nikakva slika na televiziji ne može opisati pravo stanje… Ljudi su ostali bez ičega, a Doboj je uništen grad… Pred mene je došao čovek, stao i rekao: ‘Ja nemam ništa, samo ovo što vidiš na meni…" Sve je bilo tako tužno i žalosno, ali ipak ima u ovoj nesreći i nešto pozitivno. Ljudi su se udružili, niko ne pita ko si, koje si nacionalnosti. S druge strane, uočio sam i veliku solidarnost. Svi ljudi su donosili pomoć ne pitajući ko je ko, gde ide i kome ide pomoć. Dijasporu nikada nisam video složniju… – priča nam Pantoš, koji se u svom humanitarnom radu pridržava samo devize: "Dobro se dobrim vraća."
– Porodicu Marjanović neću zaboraviti i ostaćemo u kontaktu. Drago mi je da se bore, ne čekajući skrštenih ruku da im neko pomogne. Biće ovo čestita deca, jer život će ih iškolovati. Koga život išiba, nauči kako treba živeti – poručuje Pantoš, koji im je doneo najosnovnije namirnice, brašno, ulje, šećer, higijenski pribor, kao i dečju obuću, sve u vrednost od 200 evra. Ta donacija je, veli Pantoš, od dobrih ljudi, Austrijanaca, a sam je poklonio Marjanovićima 50 evra. "Znate, dobro znam šta je siromaštvo i zato to i radim. To sam nasledio od svoje pokojne majke i na tu osobinu sam ponosan. I dalje ću ići iz akcije u akciju, važno je da ja noću mogu mirno da zaspim", kaže na rastanku naš sagovornik.
Opet svetli sijalicaU kući Marjanovića opet svetli sijalica. "Uspela sam da mi struju uključe, ali ako do 10. juna ne platim deo duga od 1.000 evra, opet će nam je isključiti. Niko ne pita kako, pa mi svi zajedno živimo sa 100 evra mesečno, i mi bismo najviše voleli da nikom ništa ne dugujemo", nemoćno širi ruke Mira, domaćica koja uspeva da nahrani sva usta, a da i ne zna kako.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
