Svake godine uoči Božića, Vaskrsa i drugih velikih praznika, dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja i njeni prijatelji obraduju nevoljnike širom Srbije, a na njenom dugačkom spisku uvek se nađe i poneko iz Novog Pazara i drugih delova Raške oblasti. Tako je i uoči ovog Vaskrsa koji ceo svet, pa i Srbija, dočekuje u karantinu i strahu od korona virusa.
I ovoga puta Rajkina pomoć stigla je na adresu Vukomira Tomovića, samohranog oca iz novopazarskog prigradskog naselja Šestovo, koji godinama sam brine o nepokretnim sinovima Ivanu i Predragu, i Bajre Suljević, samohrane majke koja na drugom delu grada, u iznajmljenom sobičku, 26 godina brine o teško bolesnoj i od rođenja nepokretnoj ćerki Arijeti. Vukomiru, Ivanu i Peđi dobra “majka Rajka” poslala je 300 australijskih dolara, a Bajri i Arijeti 200 dolara.
– Ovoga puta nismo se iznenadili, jer nas je Rajka već navikla da nas obraduje pred Božić, Vaskrs i druge velike praznike. Njena pomoć uvek nam stiže u pravom trenutku, obično kad u kući ostanemo bez najosnovnijih namirnica, sredstava za higijenu i lekova. Tako je već godinama, tako je i ovoga puta. Kupićemo šta nam je najpotrebnije, platićemo račun za struju, a deo ćemo potrošiti da spremimo Vaskrs – priča Vukomir Tomović i dodaje:
– Mi Rajku i sve njene prijatelje doživljavamo kao našu porodicu. Za Ivana i Predraga ona je druga majka, brine o njima isto kako je brinula moja pokojna supruga i njihova majka Zora. Veliko srce ima ta dobra i humana žena i svi ljudi oko nje. Nemamo reči kojima bismo joj se zahvalili. Pozdravite ih i recite im da ih puno volimo i da smo sigurni da ih Bog čuva – dodaje Vukomir. Kaže da nikuda ne sme iz kuće, da živi u izolaciji bojeći se opakog virusa koji bi za njega i njegove sinove bio koban.
Bajra Suljević ističe da su Arijeta i ona u nekoj vrsti izolacije već 26 godina.
– Osim par komšinica i humanitarca Hida Muratovića niko nam vrata ne otvara. Ne idem ni u prodavnicu, jer nemam novca da bilo šta kupujem, pa zato mnogo i ne strahujemo od korone koju nema ko da nam prenese – priča Novopazarka Bajra i podseća da je od Rajke Tarlać i njenih prijatelja i do sada dobila puno vrednih donacija.
– Svaki dinar i svaki evro nama je zlata vredan. Da bismo kako-tako funkcionisali, mesečno nam je potrebno bar 300 evra. Samo za kiriju, struju i komunalije najmanje 250 evra. Puno trošimo i za lekove, pa nam ovakva pomoć dobro dođe. Hvala dobrotvorki Rajki. Ona je naš heroj i spasilac, bog neka je čuva i sreća prati na svakom koraku – naglašava hrabra Bajra i ističe da je i sama teško bolesna, ali i da će se, uprkos srčanim problemima, i dalje boriti da olakša muke svojoj teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki.
Vredna pomoć (stipendija) iz Australije stigla je i u zabito selo Đonlije na planini Goliji i uručena je Stefanu Pendiću, učeniku prvog razreda Srednje škole za dizajn kože i tekstila u Novom Pazaru. Ovom đaku pešaku već godinama stipendiju, koja sada iznosi 350 australijskih dolara, šalje naš čitalac O. V. iz Sidneja koji ni u ovim, za ceo svet teškim danima, nije zaboravio na ovog mališana iz okoline Novog Pazara.
– Škola veš mesec dana ne radi, svi smo u selu Đonlije na Goliji, daleko od grada i bez ikakvih drugih prihoda. Stipendija iz Australije stigla nam je u pravom trenutku, nikad nam nije bila potrebnija. Do neba hvala našem dobrotvoru O. V. Snabdećemo se namirnicama, platićemo stanarinu za Stefanov stan u Novom Pazaru, a potrudićemo se da Stefanu za nastavak škole kupimo nove patike i nešto od garderobe – priča Stefanova majka Rada.
Stefan kaže da jedva čeka da škola ponovo proradi.
– U selu nemam kompjuter i internet, jedino ponešto naučim iz knjiga i sa televizije koja samo povremeno radi. Jedva čekam da škola ponovo proradi. Hvala puno mom dobrotvoru iz Australije, želim mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Odužiću mu se dobrim ocenama i uspehom u školi – poručuje Stefan Pendić.
Kolica na čekanju
Naš čitalac Veljko A. iz Australije poslao je pre mesec dana 2.000 dolara Vukomiru Tomoviću i njegovim sinovima da kupe motorna invalidska kolica koja oni još nisu uspeli da nabave.
– Još ih nismo našli, niti je to moguće dok ne prođu nevolje sa korona virusom. Novac čuvamo, čim ovo zlo prođe krećemo u potragu za kolicima za koja će nam trebati još novca – objašnjava Vukomir.
