Pixabay.com
Foto: Ilustracija

Opštinskom sudu u Splitu počele su da stižu prve od ukupno 30 tužbi porodica mučenih i ubijenih u vojnom zatvoru Lora, nakon čega bi Hrvatska trebalo da im isplati rekordnih 1, 2 miliona evra.

Ovi procesi su usledili nakon što je propao pokušaj da većina njih dođe do pravde i materijalne satisfakcije vansudskim poravnanjem sa državnim tužilaštvom Hrvatske. Sada je ceo slučaj preuzela advokatska kancelarija Ante Nobila koje je Dalmatinski komitet za ljudska prava odredio da zastupa sve žrtve i porodice nastradalih.

„Vesti“ su došle u posed jednog od tih tužbi koja je podneta u ime Ljubiše Geruna i Vesa Deretića iz Trebinja. Obojica su imala po 24 godine kad su prebačeni u Loru i tamo su proveli po 93 dana, od 14. maja do 14. avgusta 1992.

Nakon što je državno tužilaštvo Hrvatske 18. juna ove godine odbilo njihov predlog za vansudsko poravnanje oni su sada tužili Hrvatsku zbog psihičkog i fizičkog maltretiranja.

U obrazloženju tužbe, njihov advokat Ante Nobilo je naveo i sledeće:

„U navedenom periodu Tonči Vrkić i drugi, a Ante Gudić, Anđelko Botić i Emilio Bungur tokom maja i juna, zarobljenike, posebno one iz bloka C u kome su bili smešteni zarobljenici koje nisu evidentirali, svakodnevno su premlaćivali udarajući ih nogama rukama, bejzbol palicama, a već ranjene zarobljenike priključivali preko štipalica na ušne školjke i polne organe na tzv. poljski telefon puštajući jake udare inducirane struje, gurali pištolj u usta i pretili da će ih ubiti, odvozili na lažna streljanja, šmrkovima polivali vodom pod velikim pritiskom ciljajući upravo u mesta koja su povređena na telu, prisiljavali na bludne radnje, da jedni druge tuku ulaze u pasje kućice i laju, kleče i kupe ustima otpatke po tlu tako zadavši teške telesne povrede Ljubiši Gerunu i Vesi Deretiću“, stoji u tužbi u kojoj svaki traži po 245.750 kuna, odnosno nešto više od 35.000 evra.

Tonči Majić, predsednik Dalmatinskog komiteta za ljudska prava, kaže za „Vesti“ da je ova organizacija dostavila odštetne zahteve advokatskoj kancelariji Nobilo još pre 10 godina, a da su im se u međuvremenu priključile i tužbe porodica koje traže odštetu za svoju ubijenu decu, braću i druge srodnike.

– Od pravosuđa državica koje su otklizale u četništvo i ustaštvo nije razumno očekivati bog zna šta. Pogotovo ne u razumnom roku. Mada će svi koji tuže naposletku biti obeštećeni, iznosi koje će dobiti kreću se – s moje tačke gledano – između omalovažavanja i uvrede – ističe Majić.

Mučile i žene

Ljubiša Gerun i Veso Deretić su u tužbi naveli i brojne druge detalje mučenja, uključujući da su se nad njima iživljavale i žene.

„Nad njima i ostalim zarobljenicima često su bila organizovana zlostavljanja od strane žena koje bi dolazile u zatvor. Posebno se isticala danas žena upravnika Dujića. Ona je i sama zlostavljala udarajući ih do nesvesti kada bi morali klečati na kolenima, a drugi stražari bi im vojničkom čizmom stajali na prstima ruke za koje vreme se nisu smeli pomeriti.

Kada nisu mogli da izdrže bolove, zavezali su ih lisicama za rešetku kako bi ih ona mogla udarati u visećem položaju. Tri puta su bili izvođeni na streljane, morali su da laju, pevaju ustaške pesme i kupaju se na hidrantu. Kako je bio jak pritisak, najmanje je bilo strašno kad bi ih ciljali u glavu, jer im je telo bilo izmučeno od bolova i polomljenih rebara.“