Vesti
Ekipe Ficroj siti Srbije i Vestgejt Sinđelića

Svi fudbalski klubovi u Australiji koji žele da vrate stari identitet u vidu imena na jeziku etničke zajednice koja ih je osnovala ili da vrate nacionalne simbole u svoje grbove, sada će to moći da urade. Najavu ove revolucionarne odluke „Vesti“ su objavile početkom prošle sedmice, a zvanična potvrda stigla je nekoliko dana kasnije u vidu saopštenja Fudbalske federacije Australije (FFA).

Dosadašnji rigorozni propis Nacionalna politika identiteta klubova (NCIP) prestao je da važi na opšte oduševljenje mnogih članova i navijača klubova koji potiču iz različitih migrantskih zajednica, mahom sa tla Evrope. Nova uredba pod nazivom „Principi inkluzivnosti za identitet klubova FFA“ omogućiće svim klubovima da, ukoliko to žele, vrate imena na jezicima etničkih zajednica, kao i one nazive koji simbolizuju geografske pojmove i regione koji nisu na engleskom jeziku.

FFA u sklopu nove odluke ističe da ona nije obavezujuća, već dobrovoljna, a uz to se klubovima šalje i poruka da „više navijača i interesovanja mogu da privuku oni klubovi koji nose imena na engleskom i ne potenciraju svoje etničko nasleđe“. Međutim, utisak je da neće biti mnogo onih koji će prihvatiti ovaj „dobronamerni savet“… Naime, već se čuju najave da su pojedini klubovi, pre svega oni koje su osnovale grčka, italijanska i hrvatska zajednica, počeli da pripremaju zvanične zahteve za vraćanje starih imena i simbola.

Slavlje Boniriga

„Vesti“ su prethodnih dana opipale puls pojedinih srpskih klubova, kao i fudbalskih radnika iz naše zajednice. Najbolji primer prinudne promene imena je najuspešniji srpski klub na prostorima Australije – Beli orlovi iz Boniriga. Sadašnje ime nose od 1992. godine, kad je Novi Južni Vels postao prva australijska država koja je uvela propis o etničkim imenima. Od osnivanja 1968. pa do 1992. klub je bio poznat širom Australije po svom originalnom imenu – Avala. Da li će se sada vratiti stari naziv, pitali smo člana uprave Boniriga Nikolu Pozdera.

– Lično, pozdravljam ovakvu odluku FFA, a kakav će biti stav kluba zavisi od godišnje skupštine koju ćemo održati ili krajem avgusta ili u septembru ove godine. Pred članove Skupštine kluba najverovatnije će biti izneta tri predloga – da zadržimo sadašnje, da vratimo ime Avala ili da dodamo Avala uz sadašnje ime i da zvanično budemo Avala White Eagles – najavljuje Pozder.

Situacija Boniriga je definitivno specifična, jer je klub promenio ime pre punih 27 godina i mnogi mlađi navijači se identifikuju sa Orlovima, dok je „stara garda“ i dalje privržena Avali.

– Upravo zbog toga želimo da pronađemo najbolje rešenje koje će odgovarati svima. Jednako su nam važni naši verni navijači svih generacija i hoćemo da svi budu zadovoljni budućim identitetom kluba. Možda je baš zato Avala White Eagles idealan kompromis. Jer ipak, iako su prošle godine, svi u klubu bez obzira na godine i dalje znaju i neguju navijačku parolu „Kaman Avala“ – kaže Nikola Pozder, uz napomenu da će zvanično biti vraćena ocila u grb kluba, pošto su Orlovik i do sada na dresovima nosili amblem sa 4S, a sada će takav logo imati i u zvaničnoj korespondenciji sa državnim i fudbalskim organima.

Odluku FFA pozdravlja i Nebojša Vukosavljević, trener najboljeg srpskog kluba iz Viktorije – Springvejl Belih orlova.

– Svedoci smo vremena u kojem je brojnost fudbalske publike u osetnom padu na svim nivoima takmičenja u Australiji. Takođe, primetno je da samo derbi utakmice etničkih klubova donose pravo uzbuđenje, veću gledanost i finansijsku korist. I u skladu s tim smatram da je ovakva ideja, koja može uticati na povećanje publike više nego dobrodošla – istakao je Vukosavljević.

Nebojša Vukosavljević, trener Springvejl Belih orlova

Jedan od klubova koji će zasigurno iskoristiti promenu propisa je i melburnški Vestgejt, koji je godinama nosio ime Sinđelić, a pod tim nazivom je i danas poznat među svojim navijačima i širom fudbalskom zajednicom. Sada su vrata otvorena da se ime Sinđelić vrati u grb, ali i kao zvanično ime u takmičenjima.

– Mislim da je ova odluka pravi potez kuće fudbala – kaže Slobodan – Bobi Vulović, bivši fudbaler, trener i dugogodišnji funkcioner FK Vestgejt Sinđelić. – Vraćanje etničkih imena i obeležja svim klubovima je dobro i sigurno će naići na odobravanje širokog kruga ljudi uključenih u ovaj sport. Ko zna da li bismo danas u Australiji uopšte i imali fudbalske klubove da u početku svaka etnička zajednica nije osnovala makar po jedan klub sa svojim etničkim simbolima. Definitivno, ovo je dobro što se dešava i biće korisno što ćemo ponovo postojati pod imenima i simbolima koje smo nosili ranije.

Slobodan Vulović

Slično mišljenje deli i Perica Veljović, dugogodišnji fudbaler i golgeter u više klubova na prostorima Viktorije, među kojima i nekoliko srpskih.

– Smatram da su mnogobrojne etničke zajednice donele mnogo toga dobrog fudbalu u Viktoriji i u celoj Australiji. Samim tim su zaslužili i da imenuju svoje klubove onako kako žele i kako njima i njihovim navijačima najviše odgovara – kaže Veljović.

Perica Veljović

Nema sumnje da će uskoro o ovom pitanju odlučivati u većini klubova širom Australije, pa tako možemo očekivati i konkretne poteze srpskih klubova. Najpre možda Ficroj sitija koji sada ima i zakonsko pravo da vrati staro ime Srbija, kao i Nobl Park junajted, koji je sve ovo vreme među navijačima i srpskom zajednicom znan kao – Drina. Tu su još Beograd iz Adelajda, kao i istoimeni klubovi iz Sidneja i Perta, koji su usled zabrane etničkih imena već godinama poznati pod zvaničnim nazivom White City.

Nulta tolerancija za mržnju i diskriminaciju

Uvođenje novog propisa ne znači međutim da će klubovi moći da rade šta žele sa etničkim imenima i simbolima. Princip poštovanja svih učesnika u fudbalu i drugih činilaca šire javnosti nalaže da neće biti dozvoljeno bilo kakvo ime, poruka ili obeležje koji se mogu protumačiti kao uvredljivi za bilo koga.

U saopštenju FFA se navodi da će Savez i dalje imati nultu toleranciju za diskriminaciju, mržnju ili nasilje po bilo kom osnovu, od rasnog i etničkog do političkih ili religioznih ubeđenja. Takođe, napomenuto je da će klubovi biti odgovorni za bilo kakav ispad svojih navijača, što je nedavno na svojoj koži osetio i Vestgejt Sinđelić koji je zbog ispada jednog simpatizera ostao bez čak šest bodova!

Ostavka Galopa

Odluka o ukidanju zabrane etničkih imena klubova ostaće upamćena kao poslednja u funkcionerskoj karijeri Izvršnog direktora Fudbalske federacije Australije Dejvida Galopa. On je prošlog četvrtka saopštio da odlazi sa funkcije i da će se povući 31. decembra, kako bi pomogao Savezu u procesu tranzicije.

Galop odlazi sa pozicije prvog operativca FFA posle sedam godina i ostaće upamćeno da je za vreme njegovog mandata muška reprezentacija Australije osvojila Kup Azije i učestvovala na dva Mundijala, a u istom periodu uveden je nacionalni Kup i napravljeni su pomaci ka podizanju kvaliteta A-lige. Međutim, iza njega će ostati i značajne mrlje, pre svega nedavni otkaz selektoru ženske reprezentacije Alenu Stajčiću, zbog kojeg je Galop naišao na vrlo negativna reagovanja šire javnosti.

Danas je važan novac, a ne ime!

Veliki zaljubljenik u fudbal, novinar i urednik portala Svet Australija, Rade Berak iz Melburna ima drugačije mišljenje od većine. On naime smatra da promena propisa neće imati veliki značaj za dobrobit klubova.

– Smatram da je zlatno doba etničkih klubova odavno prošlo. Nema više te strasti i entuzijazma koji su krasili utakmice između određenih timova. Danas je sve iskomercijalizovano i opstaju samo oni koji imaju jake sponzore, jer se sve svelo na novac. Igrači i treneri su mnogo zahtevniji u smislu zarada i premija, a to je teško ispuniti ako nemate značajan budžet. Mnogi klubovi teško ispunjavaju čak i minimalne standarde koje zahtevaju fudbalske federacije – kaže Berak.

On dalje navodi da je sve manje zainteresovanih ljudi da se uopšte bave fudbalskim klubovima jer je to u moderno doba izuzetno zahtevan posao.

– Etnički klubovi su, na žalost, u neku ruku postali „kafanski klubovi“, što znači da samo manji broj ljudi ima volje i želje da učestvuje u njihovom radu i uglavnom su to stariji ljudi i penzioneri kojima je to određena vrsta zanimacije. Oni se pojave na treninzima, malo pogledaju, a onda igraju karte, šah ili neku drugu društvenu igru. Usput popiju i pojedu ponešto, što donese neki novac u klupsku kasu, ali pošto je u pitanju mali broj njih to gotovo i da nema uticaj na finansijsko poslovanje klubova – na direktan način Berak analizira današnju situaciju u mnogim klubovima.

Rade Berak

Kako kaže, u ovakvoj situaciji potrebno je da pre svega država na pravi način podrži fudbal.

– Da bi klubovi opstali, bez obzira na to da li imaju ili nemaju geografsku, odnosno etničku odrednicu, trebalo bi da pomognu Australija, kao i njene države i teritorije, ali i fudbalske krovne organizacije. Oni moraju adekvatno da subvencionišu klubove i da motivišu poslovne ljude da investirfaju kroz sponzorstva, naravno uz poreske olakšice. U protivnom, ne vidim nikakav pomak nabolje. Ljudi koji su pasionirani navijači će i dalje odlaziti na utakmice svojih klubova bez obzira na to da li se oni, na primer, zvali Srbija, Beli orlovi, Sinđelić ili samo Ficroj siti, Vestgejt ili Springvejl. Svedoci smo da su mnogi klubovi koji su bili pojam u nekadašnjoj Nacionalnoj ligi Australije jednostavno nestali ili tavore. Da bi recimo neki srpski klub postao dominantan i značajan u Australiji, mora pre svega da ima nekoliko jakih sponzora i finansijsko članstvo izraženo u hiljadama, a ne u desetinama ili stotinama ljudi kao sada. I na sve to država, odnosno ministarstvo sporta treba da ubrizga finansijsku injekciju i motiviše etničke klubove da egzistiraju i igraju značajnu ulogu kao bitan faktor australijskog multikulturnog društva – objašnjava Rade Berak.