Počinje li u Australiji potpuna kontrola objava na društvenoj mreži Fejsbuk? Posle presude Vrhovnog suda Novog Južnog Velsa u slučaju protiv medijskih kuća – izgleda da smo na dobrom putu. S tim što će sada sami mediji morati da uvedu cenzuru na sve komentare koje čitaoci budu ostavljali ispod njihovih vesti deljenih na Fejsbuku, a možda i na drugim društvenim mrežama, pre svega na Tviteru.
Šta se zapravo dogodilo? Izvesni Dilan Voler tužio je mnoge australijske medije, uključujući News Corp i Kanal 9, zbog kleveta iznetih u komentarima korisnika ispod tekstova o njemu koji su deljeni na Fejsbuku. Sudija Stiven Rotman presudio je u Volerovu korist, što praktično znači da od sada medijske kuće imaju odgovornost da kontrolišu ne samo komentare koji se pojavljuju na njihovim sajtovima, već i na društvenim mrežama. Drugim rečima, administratori koji upravljaju stranicama svih medija i organizacija povezanih sa njima, imaće pune ruke posla. Ko zna, možda veliki obim posla dovede i do otvaranja novih radnih mesta…
“Slučaj Voler” momentalno je otvorio nove javne rasprave o zakonima o klevetama, čiji teret već uveliko pritiska medijske kuće. Jedno je sigurno, ova presuda mogla bi da dovede do potpune promene načina na koji mediji koriste socijalne mreže, pre svega Fejsbuk.
Sporni komentari
A, kakva je u stvari presuda u “slučaju Voler”? Reč je o mladiću koji je bio pritvorenik u Popravnom domu za maloletnike “Don Dejl” u Severnoj Teritoriji. Način na koji je on tretiran tamo doveo je do okupljanja Kraljevske komisije 2016. godine. Tada je objavljen i veliki broj tekstova o njemu, na čije su postove čitaoci pisali komentare uvredljivog sadržaja o Dilanu Voleru.
Zbog ukupno deset objava o njemu, na koje je javnost pisala komentare koje Voler smatra klevetama, predata je tužba protiv listova “The Australian”, “Sdždnedž Morning Herald”, “Centralian Advocate”, kao i drugih medijskih kuća poput Skdž Nenjs Australia. Voler smatra da su u tim komentarima izrečene neistine i klevete na njegov račun.
U presudi sudije Stivena Rotmana ocenjeno je da su mediji bili nesavesni jer nisu uklonili potencijalno uvredljive komentare. Zanimljivo, sam Voler nije naveo da su mediji bili nesavesni ili nepromišljeni što nisu obrisali klevete, već je sudija utvrdio da je postojala odgovornost da se provere komentari pre objavljivanja. Rotman je u presudi naveo da su medijske kuće aktivne na Fejsbuku zbog komercijalnog interesa – povećanja uključenosti publike u njihove sadržaje kroz društvene mreže kako bi mogli da podižu cene oglašivačima. Stoga preuzimaju i rizik od potencijalnog uvredljivih komentara, istakao je sudija Rotman.
Rotman je dodao i to da su mediji mogli da proveravaju sadržaj komentara i pre objavljivanja, da su koristili opciju “filtera vulgarnosti” u podešavanjima svojih stranica na Fejsbuku. Ova opcija omogućava da administratori unesu sve potencijalno uvredljive reči u filter, koji zatim stopira automatsko objavljivanje komentara i šalje ih na odobrenje urednicima strana. Mediji i mnoge stranice koje se bave izdavaštvom već su unele u Fejsbukov “filter vulgarnosti” – liste od preko hiljadu reči i sinonima koji bi mogli da predstavljaju klevetu.
Tužba može i retroaktivno
Jedno od pitanja koja se učestalo mogu čuti u medijskim krugovima poslednjih dana je: da li se presuda može primenjivati retroaktivno?
Odgovor je – da!
U Zakonu o klevetama piše da tužba ne može biti podneta nakon godinu dana od objave sporne informacije, ali u prvih 12 meseci tužbe za klevetu se prihvataju. Dok je sa novinama, televizijom i radiom situacija jasna jer se precizno zna kog dana je nešto objavljeno, za onlajn ne važi pravilo jedinstvene objave, pošto ljudi mogu da objave komentare i mesecima nakon objavljivanja vesti.
Ne važi za druge mreže?
Još jedno učestalo pitanje ovih dana je da li će “slučaj Voler” da se odrazi i na druge mreže, poput Tvitera, Instagrama, LinkedIna… Advokat Pol Gordon smatra da neće.
– Sudija je doneo presudu pre svega zato što na Fejsbuku postoje filteri za blokiranje uvredljivog sadržaja. Ova opcija omogućava svim vlasnicima stranica da sastave listu reči koje smatraju za nepogodne i koje će komentare slati na odobravanje. Stoga, presuda može da se odnosi samo na društvene mreže koje imaju takvu mogućnost instaliranu u svojim platformama – obrazložio je Gordon.
Slučaj Gugl
U bliskoj prošlosti australijskog pravosuđa postoji sličan slučaj, koji je primorao vodeći Internet pretraživač Gugl da uvede filtere u svoje pretrage. Vrhovni sud Južne Australije je 2015. presudio u slučaju “Dafi protiv Gugla” u korist dr Dženis Dafi, koja je tužila Internet giganta zbog toga što su u pretragama njenog imena izlazili linkovi sa neistinitim i uvredljivim sadržajima koji su štetili njenom ugledu. Kasnije je 2017. presuda suspendovana pošto je Gugl uložio žalbu. Ipak, filteri za vulgarnosti uključeni su na ovom pretraživaču…
