Pravoslavni vernici u Srbiji i širom sveta danas obeležavaju Badnji dan, kada se u hramovima i domovima pale badnjaci i služe povečerja uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.
Ujutru na Banji dan, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po hrastovo drvo – badnjak, koji se uveče pali na kućnom ognjištu.
Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. Slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noc kada se rodio sin Božiji, i kada je položen u jasle na slamu.
Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuce i porodice.
Na Badnje veče se ne spava, vec bdi i očekuje svečani trenutak Rodenja Hristovog.
Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće. Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi.
Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.
