Da stvar bude gora, u pojedinim bošnjačkim političkim krugovima, ove reči su dočekane "na nož", a malo je onih koji se bave suštinom. Podsetimo, Nović je, između ostalog, rekao da u političkim strukturama postoje ljudi koji ne samo da podržavaju, već su direktno uključeni u terorističke strukture. On je dodao da je Obaveštajno-bezbednosna agencija BiH pre pet godina imala informaciju o 3.000 potencijalnih terorista, ali da celi ovaj period niko prstom nije mrdnuo da taj problem reši.
Jedan od onih koji je odmah reagovao na Novićeve reči je Šemsudin Mehmedović iz SDA, koji se i sam dovodi u vezu sa ratnim zločinima i davanjem državljanstava mudžahedinima. On je posprdno rekao da ga "ne iznenađuje Novićevo suptilno poznavanje prilika u sektoru bezbednosti u BiH".
– Imajući u vidu da je Sredoje Nović bio na čelu Udbe koja je projektovala i vodila agresiju na BiH ne iznenađuje njegovo suptilno poznavanje prilika u sektoru bezbednosti u BiH. On i njegova bratija su i davali podršku onima koji su delili BiH, a time su i odgovorni za zlo koje nam se desilo. Verujem da ima istine u tome, ali postavlja se pitanje zašto taj isti Savet ministara BiH ne preduzima korake kojim bi sprečili teške posledice toga – rekao je Mehmedović.
O još jednom važnom aspektu Novićevih izjava više niko i ne govori, a reč je o fiktivnom prijavljivanju prebivališta. Ranije je utvrđeno da na adresi na kojoj je Predsedništvo BiH u Sarajevu prijavljeno čak 28 ljudi, dok, recimo, u administraciji distrikta Brčko živi više od stotinu stanovnika.
U Predsedništvu su "živele" i osobe koje su pre nekoliko godina u Sarajevu izvele jednu tešku pljačku, a sumnja se i da u ovoj instituciji fiktivno žive i neki pripadnici vehabijskog pokreta.
I džihad ratnici "spavači"
Eksperti za bezbednost ističu da je Nović u pravu kada govori o "spavačima" u institucijama BiH, ali upozoravaju da su ozbiljan problem i razni "spavači" koji žive na nepoznatim lokacijama, a reč je o džihad-ratnicima koji su se vratili iz Sirije ili Iraka. Niko u BiH nema tačan podatak koliko takvih ljudi ima u zemlji. Sumnja se da ih je najmanje 50, ali utisak je da domaće službe definitivno nemaju pojma o obimu tog problema.
