EPA/Vassil Donev

Evropski parlament traži da se Bugarska nađe pod monitoringom EU jer su tužilaštvo i policija obilato prisluškivali učesnike protesta protiv vlasti. Ni aktuelna prelazna Vlada u Sofiji ne uspeva da razreši ove slučajeve.

“Efikasan i pravedan krivični progon ostaje jedan od najžešćih problema u Bugarskoj. Procesuiranje korupcije na visokom nivou i dalje je problematično. Istovremeno je delegacija zabrinuta zbog slučajeva policijskog nasilja na leto 2020, koji još uvek nisu predmet temeljne istrage.”

Ovom izjavom je prošlog petka nakon posete Sofiji uzbunu oglasila Sofi in’t Feld, predsednica Odbora za građanska prava, pravosuđe i unutrašnja pitanja Evropskog parlamenta.

U taj politički signal spada i neobično oštra kritika na račun bugarskog državnog tužioca Ivana Geševa. Holandska političarka Feld je na konferenciji za štampu u Sofiji posebno istakla “neobična ovlašćenja” kojima raspolaže bugarski državni tužilac i njegovo odbijanje da odgovori na pitanja evropske delegacije na temu borbe protiv korupcije i istraživanja slučajeva prisluškivanja i policijskog nasilja toko protesta prošle godine.

Feld je od Evropske komisije zatražila da razvoj događaja u Bugarskoj podvrgne “strogom monitoringu”.

Građanski protesti ili pokušaj prevrata?

Oštra kritika dolazi u trenutku kada pripadnici prelazne bugarske vlade gotovo svakodnevno ističu optužbe povezane s događajima tokom leta prošle godine. Prema jednom policijskom protokolu koji je procurio u javnost sredinom septembra, tokom protesta protiv vlade Bojka Borisova je bilo prisluškivano preko hiljadu osoba, među njima i oko 30 pripadnika protestnog pokreta.

Slične optužbe na račun bivših vlasti još od aprila izriče i aktuelni ministar unutrašnjih poslova Bojko Raškov. Optužbama se, u razgovoru za DW, pridružio i ministar kulture Velislav Minekov. On tvrdi da vlasti nisu prisluškivale samo njega nego i sve njegove sagovornike među kojima je nekoliko nemačkih novinara.

Ta prisluškivanja su pravno opravdana članom 95 bugarskog krivičnog zakonika koji definiše krivično delo prevrata, nasilnog preuzimanja vlasti i oružanog ustanka. Na osnovu tog zakona, kako je potvrdio ministar Raškov, državno tužilaštvo na leto 2020. isposlovalo je dozvole za prisluškivanje učesnika protesta.

Ali, otkud uopšte optužba za prevrat i oružani ustanak? U julu prošle godine je državni tužilac Gešev optužio milijardera Vasilija Boškova, koji se obogatio igrama na sreću i pobegao u Dubai, da stoji iza protesta koji su se proširili Bugarskom. Boškov koji je pobegao zbog poreskog duga, kako tvrdi tužilaštvo, finansira izgrednike koji na marginama protesta izazivaju nasilje.

To je bilo opravdanje za prvu primenu člana 95 u novijoj bugarskoj istoriji.

Šestorica policaja 18 minuta tuku jednu osobu

Razmere akcije prisluškivanja, imena pogođenih kao i protokoli prisluškivanja i dalje se drže daleko od očiju javnosti. No, curenje škakljivih dokumenata u javnost budi sumnju da se radi o ciljanom političkom motivu.

U to spada i jedan snimak koji svedoči o brutalnosti policije. Snimak koji je dospeo u javnost sredinom avgusta pokazuje kako šestorica policajaca punih osamnaest minuta tuku jednu osobu koja se nalazi na tlu.

Svi slučajevi su do sada ostali bez pravnih ili političkih posledica.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime