wikipedia.org/Jože Gal
Od 1945. godine menjani su nazivi ulica slaveći prvenstveno Josipa Broza Tita i njegovu vlast

Najviše promena naziva ulica odigralo se, prema rečima Dragomira Acovića, arhitekte i predsednika Krunskog veća Karađorđevića, posle Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast.

– Do 1945. bilo je relativno mirno, mada je i do tada bilo izmena imena ulica, ali mnogo razumljivijih i smislenijih nego danas – ocenio je Acović za „Vesti“.

Posle oslobođenja je, ističe on, prestonica bila oslobođena i od naroda.

– Komunisti su propagirali sebe, pa su tako stradala i dotadašnja imena mnogih ulica na kojima su osvanjavale ulične table s novim nazivima koji su slavili prvenstveno Josipa Broza Tita i njegovu vlast. Poizbacivali su srpske vladare s tabli, što se nikada ranije nije desilo jer ni dinastija Karađorđević u doba vladavine nije menjala imena Obrenovića koja se nosile neke ulice – priča Acović i dodaje da je posle 2000. godine bilo sluha da se mnoge od tih ulica vrate starim imenima.

To je Srbija podela koje ne traju vek-dva već čitav milenijum, komentariše brojne promene imena beogradskih „džada“ generalni sekretar Novog komunističkog pokreta Jugoslavije Vojislav Radojević.

On krivi vlasti koje se ponašaju po sistemu da istorija počinje od onog ko je poslednji došao na vlast:

– Srbija izgleda danas sigurno zna samo kako će u EU, a sve ostalo je relativno, pa i istorija koju kada dođu na vlast, političari pišu kako im odgovara. Apelujem da prestanu s preimenovanjima i da našu istoriju ostave na uličnim tablama, a Beograd se širi, pa će biti dovoljno ulica za davanje novih naziva.

Izmišljeni likovi

Bilo je, kaže Dragomir Acović, kroz istoriju i raznih budalaština prilikom utvrđivanja naziva ulica, a kao posledica neznanja nadležnih.

– Postoje u nekim delovima grada ulice koje nose nazive stranaca koji baš ni sa čim nisu zadužili Srbiju, ali i izmišljenih književnih likova, pa je tako nešto potpuna ludorija. Još kad se upetlja neznanje kao u slučaju Miška Kranjca čije je ime ponela jedna ulica u Rakovici, a da je on još bio živ – priča Acović.