Privatna arhiva
Žrtve bezumlja: Porodica Đokić

Planiranje i realizaciju monstruoznog ubistva Gorana (57), Gordane (56) i Lidije Đokić (26) iz Aleksinca čija su spaljena tela pronađena 2. oktobra u ataru sela Moravac, mogao je da učini samo neko ko ima psihopatsku strukturu ličnosti i ko je već bio u zatvoru zbog krivičnih dela.

Dr Jelena Mladenović, specijalista neuropsihijatrije i sudske psihijatrije u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici kaže da ovakav zločin ne može da počini svako i da bi prema forenzičkoj psihijatriji to bila ličnost koja ili boluje od neke duševne bolesti pa to čini iz psihopatoloških sadržaja ili se radi o psihopatskoj ličnosti.

– Što se tiče ličnosti koja bi ubila celu porodicu vi tu možete uvek da računate ili na bolesnu ili na psihopatsku ličnost. Prema informacijama dostupnim iz medija deluje da je zločin dobro organizovan i pripremljen tako da prosto ne verujem da je bolestan čovek mogao da realizuje ubistvo na taj način. Činjenica je da su i tela i automobil i upaljeni benzinom i da su bili sakriveni na nekom nepristupačnom terenu. Sve to govori u prilog tome da su i ubistvo i uklanjanje tragova počinjeni na neki organizovani način što isključuje bolesnu osobu. Najverovatnije se radi o psihopatskoj strukturi ličnosti, objašnjava je dr Mladenović koja je i načelnica na odeljenju sudske psihijatrije u bolnici u Gornjoj Toponici.

Ona ocenjuje da bi se moglo očekivati da je počinilac ovakvog bezobzirnog zločina već bio u zatvoru zbog krivičnih dela.

– Očekivalo bi se da je neko ko je ovo uradio već bio u zatvoru, da je neko ko već ima iskustvo sa činjenjem krivičnih dela. Psihopatske ličnosti ne prezaju od posledica samo da ostvare cilj a takođe, imaju veoma malo kajanja za svoje postupke. Psihopate jesu bezobzirne, manipulantne, labilne, umeju i naglo odreaguju, mada ovde mi ne liči da je bilo afektivne situacije. Te ličnosti su nižih egopotencijala, loše oformljene ličnosti koje su veoma emocionalno labilne, koje mogu vrlo lako da odreaguju izmenom raspoloženja, niskog frustracionog praga i koje su promanipulantne, kako u izjavama, tako i u postupcima, koje vrlo često krše moralne i socijalne norme. Mi vidimo na osnovu kriminalističke evidencije da su osuđivani, da je bilo disciplinskih postupaka, ispada u socijalnoj sredini, čestih prijava. Oni često prave probleme i u porodici, pa se prijavljuju i za nasilje u porodici. Ubiti celu porodicu je neopravdan čin. Porodice ubijaju psihijatrijski bolesnici ali ceo način izvršenja krivičnog dela i vreme potrebno da se to učini na neki način isključuje postoajnje duševnog oboljenja već više ukazuje na psihopatsku ličnost, pojašnjava dr Mladenović.

No, činjenica da je mogući izvršilac već robijao, sama po sebi ne mora da olakša posao istražitelja budući da je danas kriminalni milje takav da počinioci krivičnog dela mogu da doći i iz druge zemlje, mogu da učine krivično delo i da se odmah vrate u toku noći i da tako ne budu dostupni našoj kriminalističkoj evidenciji.

Članovi tročlane porodice Đokić – Goran, Gordana i Lidija, poslednji put su živi viđeni u nedelju 26. septembra kada su oko ponoći iz kuće Goranove majke Stojanke krenuli ka Aleksincu. Nakon što su njihovi rođaci dva dana kasnije primetili da da im je porodična menjačnica zatvorena, da su telefoni nedostupni a stan zaključan, prijavili su njihov nestanak policiji. Odmah u utorak, kada je prijavljen nestanak policija je krenula u opsežnu potragu za nestalom porodicom koja je trajala sve do subote 2.oktobra ujutru kada je najpre, u ataru sela Tešica pronađen njihov zapaljen automobil “folksvagen pasat”, a onda, desetak kilometara dalje, na nepristupačnom terenu u ataru sela Moravac, odakle su Đokići kobne večeri krenuli, i njihova spaljena tela. Prema nezvaničnim informacijama, Goran i Lidija su ubijeni sa po najmanje jednim hicem u glavu, dok je Gordana ubijena sa dva hica – u grudi i glavu.

O motivu ubistva još uvek se samo nagađa. Policijska istraga ide u više pravaca i nijedna mogućnost se za sada ne isključuje. Goran je bio vlasnik menjačnice u Aleksincu pa bi po jednima motiv mogao biti pljačka, jer se pričalo da uvek sa sobom ima veliku koliinu deviza. Jedna od priča je i da su Đokići planirali da kupe stan za ćerku Lidiju u Nišu, te da su zbog toga imali dosta keša kod sebe. policija za sada ne isključuje kao mogući motiv ni osvetu, ali i da je neko od dužnika ubistvom cele porodice pokušao da “obriše” dug a da zločin zamaskira pljačkom, kaže naš sagovornik. Nije bilo afekta prilikom trostrukog ubistva.

Prema njenim rečima, složenost i način izvršenja tog krivičnog dela i vremenski period izvršenja tog dela i sakrivanje tragova, osim što isključuju bolesnog čoveka kao mogućeg počinioca, isključuju i neku vrstu afektivnog ubistva jer su tragovi uklanjani sa nizom celishodnih i svrsishodnih radnji koje imaju za cilj da prikriju počinioca krivičnog dela.

-Poremećaj ličnosti ili psihopatija, kojih ima više vrsta, nije bolest, to je specifična struktura ličnosti koja je sama po sebi u potpunosti uračunljiva i u potpunosti poslovno sposobna, sem u nekim konstalativnim faktorima, a to je kada u stanju neke psihotične komplikacije koja može da smanji njihovu uračunljivost. Posebno afektivno stanje sa afektima jakog intenziteta kod ovakvog tipa ličnosti mogu značajno da kompromituju njihovu uračunljivost. Međutim, onoliko koliko nam je dostupno iz medija, to je delo koje je na neki način pripremano, dobro organizovano što isključuje afekte jakog intenziteta jer je ceo niz tih radnji i posle toga imao svoju svrhu a to je da prikriju tragove, da sakriju ostatke da oni imaju vremena da se uklone sa mesta događaja, objašnjava dr Mladenović.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime