Rusija je počela vojnu intervenciju u Ukrajini zatvaranjem vazdušnog prostora za saobraćaj u zoni operacije. Odmah zatim, poleteli su avioni IL-22 za radio-elektronsku borbu koji su zaslepeli ukrajinske radare i blokirali komunikacije. Usledio je raketni napad sa zemlje, mora i vazduha. Od silnih eksplozija zatresli su se ukrajinski vojni aerodromi, luke, magacini, komandni i centri veze.
Već pre zore rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ukrajinski aerodromi i protivvazdušna odbrana onesposobljeni. Visoki stubovi dima, noćni snimci bleska eksplozija, olupine radarskih instalacija, ruševine TV i tornjeva kontrole leta svedočili su o silini udara.
Pritom, u prvim satima nije bilo vesti o civilnim žrtvama. Samo je gradonačelnik Černigova rekao da je pod ruševinama centra upravljanja aerodromom šestoro ljudi, ali nije naveo da li je reč o vojnom ili civilnom osoblju. Kijev je kasnije preko zapadnih medija saopštio broj civilnih žrtava, ali je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije (MO RF) saopštilo da naseljena mesta nisu gađana.
Brza predaja
– Ukrajinska vojska na nekoliko pravaca bez otpora napušta položaje i svako ko baci oružje neće biti napadnut. Takođe su netačne tvrdnje ukrajinskog generalštaba o pogibiji 40 ruskih vojnika i uništenju velike količine naše tehnike – saopštio je MO RF.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski proglasio je opštu mobilizaciju, a ministarstvo odbrane davalo je oružje svakom ko hoće da uzme. U tom trenutku nekoliko desetina ruskih helikoptera preletali su Dnjepar i most kod Višgoroda, predgrađa udaljenog oko 20 kilometara od centra Kijeva, spremajući mostobran za desant preko reke. Nešto kasnije, Rusi su desantom zauzeli i kijevski kargo aerodrom Hostomel. Zelenski je pozvao Kijevljane da ostanu kod kuće i da ne paniče. Gradom su u tom trenutku zavijale sirene, a vojnika na ulicama nije bilo.
Bekstvo na zapad
U Kijevu su pogođene zgrade ministarstva odbrane o kasarna u naselju Brovari. S glavnog aerodroma Borispolja odjekivale su eksplozije i pretpostavlja se da su uništeni položaji protivvazdušne opreme, kao i pista na koju su sletali avioni SAD, Velike Britanije i Kanade s oružjem. Na aerodromu Žuljani snimljeni su vojnici kako pale dokumentaciju.
Kijevljani su u redovima čekali da kupe zalihe hrane, kao i ispred bankomata i benzinskih stanica. Zabeležen je snimak bekstva porodice predsednika parlamenta u skupocenom automobilu, a njegovim primerom poveli su se mnogi drugi koji su stvorili gužve na izlazima iz grada ka zapadu.
Svuda panika
Lista pogođenih vojnih objekata u Ukrajini širila se svakog sata. Nije pošteđen nijedan položaj sve do zapadnih granica Ukrajine što je izazvalo paniku, pa je na aerodromu “Ivano Frankivska” ukrajinski BVP drobio automobile na parkingu kako bi pobegao što dalje od piste.
Opkoljen Harkov
Ruska vojska nadirala je krupnim oklopnim kolonama ili je vazdušnim desantima zauzimala krupna putna i železnička čvorišta. Na internetu gotovo da nije bilo snimaka i fotografija, što je davalo mutnu sliku prodora iz nekoliko pravaca.
– Harkov, dvomilionski ruskojezični grad, opkoljen je do podneva, kao i Sumi od pola miliona stanovnika. Velika ruska oklopna jedinica ušla je na prelaz pored potpuno spokojnih graničara. Prešli su 30 kilometara bez otpora, a onda se razvio boj u predgrađu. Prema izvorima s terena, suprotstavio se deo jedinica koje pokušavaju da se probiju iz grada. Istovremeno, na najvišim zgradama centra Harkova razvijene su ruske zastave.
– Armija Donjecke i Luganske narodne republike prodrla je nekoliko kilometara u položaje ukrajinske vojske koja tamo drži pola svojih snaga. Odmah je oslobođen grad Popasna i iz Luganska forsirana reka Severski Donjeck.
– Napad s Krima započet je uništenjem ukrajinskog komandnog centra u Skadovsku. Snimljena je delimično uništena i napuštena kolona tehnike ukrajinske vojske čiji razbacani garnizoni nisu pružili otpor. Prema izvorima s terena, ruski prednji odredi prodrli su duž Crnog mora u pravcu Hersona oko 100 kilometara. Istovremeno je okolina Marijupolja, utvrđivanog godinama, podvrgnuta artiljerijskom napadu. Ukrajinska vojska s tehnikom se sakrila u ulicama Marijupolja.
Kaznićemo naciste
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da cilj nije okupacija Ukrajine, već njena demilitarizacija, denacifikacija i ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje.
– Cilj nam je i zaštita ljudi koje kijevski režim osam godina izlaže genocidu, a takođe i kažnjavanje svih koji su počinili krvave zločine nad mirnim građanima među kojima su i ruski državljani – rekao je Putin.
On je istakao da je sukob Rusije i nacionalističkih snaga na Ukrajinu bio neizbežan i da bi oni pre ili kasnije pošli na Krim.
– Sada još hoće da naprave atomsko oružje. Mi im to nećemo dozvoliti – dodao je Putin i naglasio da je neprihvatljivo da NATO ovlada Ukrajinom.
Ruski predsednik obratio se i ukrajinskim vojnicima.
– Uvaženi drugovi. Vaši očevi i dedovi nisu se borili s nacistima da bi današnji neonacisti bili vlast u Ukrajini. Ne izvršavajte zločinačka naređenja, bacite oružje i slobodno idite svojim kućama i porodicama – rekao je Putin i poručio drugim bivšim sovjetskim republikama da Rusija poštuje i brani njihov suverenitet, kao što je nedavno pomogla Kazahstanu.
Bajden zove na molitvu
Predsednik SAD Džozef Bajden rusku intervenciju nazvao je neopravdanom i ničim izazvanom. On je prethodno rekao da NATO neće ulaziti u rat.
– Ceo svet se moli večeras za narod Ukrajine. Predsednik Putin je izabrao unapred planiran rat koji će dovesti do katastrofalnog gubitka ljudskih života i do patnje. Za smrt i uništenje koji će biti izazvani ovim napadom u isključivoj su odgovornosti Rusije, a Amerika i njeni saveznici će odgovoriti ujedinjeno i odlučno. Rusija će odgovarati pred svetom – saopštio je Bajden.
On je najavio da će nakon sastanka s liderima G7 objaviti “dalje posledice koje će Rusija snositi zbog bespotrebnog akta agresije protiv Ukrajine”.
Zapad će vas baciti na đubrište istorije
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da vojska njegove zemlje, saveznice Moskve, ne učestvuje u vojnoj operaciji na teritoriji Ukrajine.
On je ranije izjavio da će u odnosu prema otcepljenim oblastima, Donjeckoji Luganskoj Narodnoj Republici njegova zemlja koordinisati politiku sa Rusijom. Zato se očekuje da i Belorusija uskoro prizna nezavisnost Donjecka i Luganska.
Beloruski predsednik je pozvao Ukrajince da odustanu od prekookeanskih gospodara, jer im oni sreću neće doneti.
– Čim im ne budete više od koristi, baciće vas na đubrište istorije – dodao je Lukašenko, koji je pozvao da se učini sve da Belorusi i Ukrajinci zauvek žive u miru i slozi.
