Ministar odbrane Ruske Federacije Sergej Šojgu, koji je posetio ove nedelje Beograd povodom vojno-tehničke saradnje i obeležavanja Dana Grada, nije samo general od kojeg drhti svet, već i odlikovani narodni heroj, političar koga narod kao osnivača vladajuće Jedinstvene Rusije smatra spasiocem države i čovek brojnih talenata: gitarista, slikar, poliglota koji govori devet jezika, vatreni navijač i stručnjak za istoriju iz vremena Petra Velikog. Ali i vernik koji ne propusti da se prekrsti kad komanduje paradom na Crvenom trgu.
Ovaj kolekcionar srednjovekovnog oružja, posebno samurajskih mačeva, rođen je tri i po hiljade kilometara daleko od Moskve. U Čadanu u Narodnoj Republici Tuva, nadomak mongolske granice, 1955. godine. Otac mu je bio Kužuget Serevič, viđeni Tuvanac, urednik novina i republički ministar. Majka Aleksandra Kudrjavcova, čistokrvna Ruskinja iz evropskog dela zemlje, bila je zoolog. Vaspitavali su Sergeja i njegove sestre Larisu i Irinu.
Šojgu se rano otisnuo u svet. Završio je u Krasnojarsku za građevinskog inženjera, a na univerzitetu je bila i vojna katedra, pa je mladi Sergej iz klupe izašao u činu rezervnog poručnika. Narednih 15 godina vodio je gradilišta širom Sibira, stekao magistraturu iz ekonomije i organizaciona znanja koja će Rusiji dobro doći posle raspada Sovjetskog Saveza.
Njegov lični život od tada je u senci, daleko od medija. Ipak, zna se da se oženio na trećoj godini fakulteta i da mu supruga sada vodi turističku agenciju. Osim tiga, Irina Šojgu je i dekan Fakulteta sportske industrije, a vodi i dečji socijalni fond i humanitarnu organizaciju.
Imaju ćerke, Juliju i Kseniju, kosooke lepotice koje je javnost u mladosti retko viđala, uglavnom u pratnji oca. Julija sada rukovodi Službom psihološke pomoći postradalima Ministarstva za vanredne situacije na čijem čelu je dugo bio njen otac (1994-2012). Mlađa, Ksenija, ima diplomu Ekonomskog fakulteta, ali je pokazala i umetnički talenat epizodnom ulogom medicinske sestre u filmu “Varljivo sunce 2”, slavnog Nikite Mihalkova.
Samog Šojgua Rusi su zapamtili još dok je bio član Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Radio je i u komitetu za arhitekturu i građevinarstvo, gde je inicirao stvaranje Korpusa spasilaca, koji će se pretvoriti u moćno Ministarstvo za vanredne situacije sa spasilačkim službama u svim regionima, vojskom građanske odbrane, Akademije zaštite i drugim upravama.
Šojgu, najdugovječniji ruski funkcioner u postsovjetskoj eri, sa dužim stažom i od Vladimira Putina, u veliku politiku ušao je 1995. godine, kroz partiju potonjeg premijera Viktora Černomirdina. Pet godina kasnije postao je predsednik partije Jedinstvo, koja će prerasti u danas vladajuću Jedinstvenu Rusiju. Upravo njegova čvrsta partijska ruka uzdigla je Vladimira Putina od malo poznatog političara do nespornog autoriteta u Rusiji.
Šojgu je nakratko bio i gubernator Moskovske oblasti, a 2012. postao je ministar odbrane u jeku reforme armije. Rezultat se video već dve godine kasnije na Krimu kada su morska pešadija i GRU (vojna obaveštajna služba) bez kapi krvi razoružale ukrajinsku vojsku. Moć armije Šojgu je potom pokazao u Siriji, potvrđujući da se Rusija vratila na svetsku scenu, daleko od svojih granica.
Velika ljubav mu je hokej, a duele izdržava i sa silnim protivnicima uprkos visini od 173 centimetra, pokazujući da su u sportu, kao i u životu, volja i znanje iznad snage.
