Čak 92 radnika za dve godine poginula su u Srbiji na radnom mestu, što je veći broj žrtava nego u kriminalnim obračunima. Prema statističkim podacima, tokom 2017. na poslu je život izgubilo 39 radnika, godinu kasnije 52, a taj trend je nastavljen i ove godine.
Poslednji slučaj zabeležen je prošle sedmice kada je radnik angažovan na rekonstrukciji zgrade Beko pao s visine od 20 metara i poginuo.
Dramatičan rast broja poginulih radnika na gradilištima upućuje na zaključak da zaposleni sve češće plaćaju glavom zbog brljotina izvođača i njihovog nepoštovanja zakona i propisa o bezbednosti, kao i sklonosti da zapošljavaju neobučene kadrove.
Nemar bez kazne
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije upozorava da radnik osim osnovne obuke za svoju specijalnost mora da se drži i propisa zaštite na radu. Prema njegovim rečima, jedino na taj način radnik postaje sposoban za rad na gradilištu.
– Ne može radnik da radi na visini ako nije išao na lekarski pregled. Ne može da radi na krovu ni na fasadi, a da nema pojas da se veže. Skela na kojoj radi mora da ima ogradu. Sve su to stvari koje su propisane i gde zakon kaže gde i šta treba – objašnjava Rodić.
On ističe da je nekažnjavanje za propuste dodatni, a možda i najveći problem.
– Čak i kad inspekcije konstatuju da je došlo do kršenja zakona i kad se podnesu prijave za te propuste, njihovo procesuiranje ili traje godinama ili do njega uopšte ne dođe. U moje vreme retko kad su ginuli radnici na gradilištu, a to se retko dešava i u inostranstvu, pa i kad su u Srbiji angažovane velike strane građevinske firme. Strani zakoni propisuju da oni koji krše zakon o zaštiti na radu moraju biti ozbiljno kažnjeni, a odštete su milionske. Daske na skeli ne smeju da budu trule, a temeljna jama mora da bude obezbeđena. Samo tako je moguće izbeći nesreće – upozorava sagovornik “Vesti”.
Gradilišta su, prema svim podacima, najopasnija radna mesta u Srbiji, mada se živote gube i u fabrikama i na poljoprivrednim dobrima.
Stručnjaci ukazuju da su veliko crno tržište i neznanje glavni razlozi sve većeg broja povreda i pogibija na radu.
Penzioneri na skelama
Saša Torlaković iz Sindikata radnika građevinarstva kaže da su poslednja dvojica stradalih radnika imala više od 60 godina, što znači da na zgradama rade penzioneri.
– Na gradilištima možete naći penzionere i radnike drugih profila jer zidari odlaze u inostranstvo. Oni idu zbog male zarade u Srbiji, koja iznosi oko 360 evra, a radi se 10 ili 12 sati dnevno, tako da pada koncentracija, pa se tada dešavaju povrede i pogibije – objašnjava Torlaković.
S druge strane, majstori u zemljama EU zarade 15 evra na sat. Nemačka je najavila da će od 1. jula pojednostaviti proceduru za dolazak naših radnika, tako da Srbiji preti opasnost da ostane bez iskusnih građevinaca.
Građevinci bili velesila
U bivšoj Jugoslaviji gradilo se širom tadašnje države, ali i sveta. Iz Libije, Iraka, Irana i drugih zemalja, gde smo ostavili dubok trag u građevinarstvu, obraćali su se Srbiji sa željom da naši ljudi rade tamo. Njima nije jasno da građevinska operativa, koja je izgradila Libiju, Alžir i druge afričke i azijske zemlje, u Srbiji više ne postoji. Oni nude ozbiljne poslove, ali Srbija ne može da odgovori na njihove zahteve.
Premalo inspektora
Saša Torlaković kaže da jedan inspektor pokriva 1.700 preduzeća u Srbiji.
– To je nemoguće obići i pregledati. Što se tiče efikasnosti naplate kazni, u 2018. od dve milijarde naplaćeno je svega 140 miliona dinara. Sudovi presporo rade – kaže Torlaković.
Istovremeno, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da je Srbija u 2019. godini pokazala veliki napredak u razumevanju prava radnika, njihovoj bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu.
Devet godina radio na crno
Javnost još pamti slučaj Nebojše Turovića (58), koji je lane nastradao na gradilištu u Ulici kneza Miloša, kada se na njega obrušio zid zgrade. Nesrećni čovek je čak devet godina radio na crno, a ova strašna vest isplivala je tek nakon njegove pogibije.
