EPA/Boris Pejovic

Kriminalnom scenom u Crnoj Gori dominiraju česta ubistva vezana za klanove (do 44 takva ubistva od 2012. godine, uključujući šest 2019. godine i dva u prva tri meseca 2020. godine), a ubistva, koja uključuju crnogorske kriminalne grupe, desila su se i u inostranstvu (devet od 2018. godine) i to u Španiji, Nemačkoj, Austriji i Grčkoj, upozorila je Evropska komisija.

Iz EK smatraju da odgovor krivičnog pravosuđa, generalno gledano, deluje blago sa zatvorskim i novčanim kaznama i oduzimanjem imovine koji su nesrazmerno mali u odnosu na težinu krivičnog dela.

Takvi podaci navedeni su u poslednjem izveštaju Evropske komisije (EK) o Crnoj Gori, uz ocenu da organizovani kriminal predstavlja razlog za zabrinutost.

Iste ocene o sukobu kriminalnih grupa navedene su i u dokumentima Evropskog parlamenta i Saveta EU.

U izveštaju EK navodi se da je broj hapšenja pripadnika kriminalnih grupa dostigao do sada neviđenih 333 lica od 2018. godine do prvog kvartala 2019. godine, uključujući i 19 hapšenja u inostranstvu.

– Celokupan sistem krivičnog pravosuđa treba da postane efikasniji, operativniji i više odvraćajući, uključujući tu i način na koji se slučajevi organizovanog kriminala rešavaju u sudovima. Sudski postupci su previše dugi, a višestruka odlaganja česta. Ta duga odlaganja, ali i nedostatak poverenja između tužilaštva i sudova, nakon nekih kontroverznih oslobađajućih presuda poslednjih godina, doveli su do toga da tužilaštvo u velikoj meri koristi sporazum o priznanju krivice – navodi se u izveštaju.

Kako je istaknuto, osumnjičeni počinilac krivičnog dela, koji postane svedok saradnik u istrazi, izuzima se od zakonskog postupka bez obzira na težinu dela koje je počinio.

– Kao rezultat toga, uprkos nekim značajnim izuzecima, odgovor krivičnog pravosuđa, generalno gledano, deluje blago sa zatvorskim i novčanim kaznama i oduzimanjem imovine koji su nesrazmerno mali u odnosu na težžinu krivičnog dela – navedeno je u izveštaju Evropske komisije.

Kako se tvrdi, Crnoj Gori je potrebno da prioritetno uspostavi centralizovanu bazu podataka u oblasti organizovanog kriminala i korupcije na visokom nivou.

– Crna Gora ima nacionalnu ocenu opasnosti od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA), ali treba da je više koristi strateški kako bi usmeravala svoje operativne prioritete u borbi protiv organizovanog kriminala – ocenili su iz Evropske komisije.

Tražže i bolje rezultate u sprečavanju pranja novca. Na problem organizovanog kriminala, kako se podseća, nedavno je upozorio i Evropski parlament u rezoluciji o Crnoj Gori.

“Pozdravljamo činjenicu da je ostvaren odredeni napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, posebno u pogledu jačanja kapaciteta i profesionalnosti policije. Podstiče Crnu Goru da nastavi da ulažže napore u toj oblasti, posebno u borbi protiv kriminalnih mrežža koje deluju na međunarodnom nivou, s posebnim naglaskom na borbi protiv pranja novca, trgovine ljudima, drogom i oružžjem, nezakonitih igara na sreću i krijumčarenja cigareta – navodi se u dokumentu Evropskog parlamenta.

Evropska komisija je u neformalnom radnom dokumentu o poglavljima 23 i 24 ponovo ukazala na problem medunarodnog delovanja crnogorskih kriminalnih grupa.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime