Uskraćivanje podrške od strane DPS Abazovićevoj vladi zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa SPC za poznavaoce političkih prilika u Crnoj Gori nije iznenađenje, a aktuelnu političku situaciju ocenjuju kao izuzetno nestabilnu. Novi parlamentarni izbori ne mogu se izbeći čak i u slučaju da prosrpske stranke privremeno podrže Abazovićev kabinet, smatra Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu. On kao trajni izlaz iz krize i rešenje za Temeljni ugovor vidi referendum jer, kako kaže, niko ne bi mogao lako da ospori odluku većinske Crne Gore.
Prema Bešićevim rečima, Abazović je napustio pobedničke snage da bi ga podržala DPS, a sada može da se dogodi da ga zbog Temeljnog ugovora podrže prosrpske stranke.
– Demokratski front će podržati potpisivanje Temeljnog ugovora koji odgovara SPC, ali Abazoviću nikada se neće oprostiti što je promenio stranu. To je neodrživa situacija koja može da se završi samo izborima – smatra Bešić.
On navodi da su Temeljni ugovor usvojile Vlada Crne Gore i SPC pa nema nikakvih prepreka za njegovo potpisivanje, ali smatra da je dugoročna sudbina tog sporazuma pod velikim znakom pitanja. Smatra da bi referendum bio trajno rešenje i da bi Temeljni ugovor prošao u parlamentu, jer ga osim prosrpskih stranaka podržava i Albanska alternativa, dok se Bošnjaci još ne izjašnjavaju.
– Ako snage suprotstavljene SPC dođu na vlast, oni mogu taj ugovor da derogiraju, kao što je vlada Zdravka Krivokapića derogirala Zakon o slobodi veroispovesti koji je doneo DPS u decembru 2019. godine – objašnjava Bešić.
Crnogorski premijer trenutno ne isključuje nijednu opciju.
– Podršku za vladu smo tražili od 81 poslanika, ako ona postoji većinski – dobro, ako ne, sve opcije su na stolu, meni je to prihvatljivo. Ne pravim galamu, ne pominjem termin izdaja. Imamo svoje političke stavove, tvrdim da ovo nema veze sa Temeljnim ugovorom – rekao je Dritan Abazović.
Kako je istakao, vreme će pokazati šta je stvarno cilj.
– Mislim da je problem pravda, a da je pravda najveća evropska agenda. Isporuka rezultata u poglavljima 23 i 24. Temeljni ugovor nam je trebao da bismo mogli da idemo prema 49 i 54 glasa u parlamentu. Kako izabrati Sudski savet bez 49 ili 54. Neka objasne DPS i Ranko Krivokapić kako može da se uradi bez toga. Ako imaju neku skrivenu agendu neka kažu. Pokušavam da Crnu Goru guram prema pomirenju – objasnio je premijer i dodao da se prema EU ne ide tako što Temeljni ugovor sa verskom zajednicom ne može da se usvoji 10 godina.
Da bi pad aktuelne vlade mogao da uspori put ka EU slaže se i predsednik države i lider DPS Milo Đukanović, ali, kako kaže, ne može da toleriše njen rad kojim se zanemaruju nacionalni interesi.
– Bilo mi je prihvatljivo da kao najveća parlamentarna stranka podržimo manjinsku vladu uz dogovor da se posveti deblokadi pregovaračkog procesa sa EU – rekao je Đukanović i dodao da je vlada tako i radila u protekla dva i po meseca.
Da uskrate podršku rešili su kada je vlada, kako kaže, odlučila “da joj prioritet postane potpisivanje ugovora sa SPC”, što, kako Đukanović smatra, nije u skladu sa nacionalnim interesima.
– Pokušaćemo da u dijalogu s drugim parlamentarnim strankama izgradimo konsenzus potreban u realizaciji obaveza iz evropske agende – poručio je predsednik Crne Gore.
Sve po Ustavu
O Temeljnom ugovoru Abazović je govorio i prilikom jučerašnje posete Hrvatskoj i još jednom ponovio da je sporazum sa SPC u skladu sa zakonom.
– Mi ne otvaramo crkvena pitanja, već ih zatvaramo. Ona su otvorena pre 10 godina. To je apsolutno u skladu sa Ustavom i zakonom, ali svaki akt, bilo da se radi o ugovoru ili zakonu može, ako neko to pokrene pred Ustavnim sudom, da se proveri. Ne bi to bilo prvi put u Crnoj Gori, mnogi su je doživeli, neki je nisu prošli. Ne bih osporavao pravo i mogućnost da se i ta vrsta testa prođe – objasnio je premijer.
Ambasadori na čekanju
Crna Gora u velikom broju država nema ambasadore, niti se zna kako će, imajući u vidu nove turbulencije na političkoj sceni, taj problem biti rešen. U prvom redu upražnjena su mesta na dve važne adrese – Vašingtonu i Berlinu.
Smena velikog broja ambasadora koje je postavila bivša vlast DPS-a bio je jedan od prvih poteza Vlade Zdravka Krivokapića. S druge strane, šef države Milo Đukanović odbio je da da saglasnost za većinu ambasadora koje je predlagao Krivokapić. Zbog ovakvog nesaglasja Crna Gora od preko 30 diplomatskih predstavnika sada ima samo 11.
