Roboti na Zapadu polako preuzimaju pozicije administratora, putnih agenata, knjigovođa, sekretarica… Ni advokati više nisu sigurni da ih neće zameniti konkurent u vidu robota, a sve ugroženiji su i arhitekti.
Radiologe sve više zamenjuju softverski algoritmi, a dijagnostičare – kompjuteri.
Za posao bi uskoro mogli da strahuju i novinari. Kako stručnjaci predviđaju, bespilotne letelice koje snimaju potrebni materijal iz vazduha, ili čitave mrežne strukture (sistemi kamera, analize i slično) mogle bi da postanu osnova na kojoj bi se pisale priče i radile novosti.
Najugroženiji su SPORTski novinari, njihove izveštaje će u skorije vreme, bez većih problema, pratiti kompjuterski sistemi. Stručnjaci za informatiku sasvim ozbiljno najavljuju i virtuele sudove u kojima bi se odvijala suđenja, a troškovi bili mnogo manji.
Moguće je da u daljoj budućnosti kompjuterizacija i virtuelni svet učine bespredmetnim i sedišta vlada i administrativne zgrade. Zašto bacati novac za sve te stvari, kada je mnogo jeftiniji kompjuterski način – pitaju pobornici robotske budućnosti.
Optimisti se, ipak, nadaju da će umesto borbe za radno mesto, ljudi i roboti u budućnosti sarađivati. Možda je rešenje u kompromisu? Naučno -fantastični filmovi najavljuju budućnost kao mesto na kome su ljudi posvećeni istraživanju sveta oko sebe, a težak rad zamenjen automatikom…
