Romana: Imam glas za sevdalinke

0

Teško do dobre pesme: Romana Panić
 

– Namera mi je bila da prisutne, kao nekim vremeplovom, vratim u 2004. godinu pevajući istu numeru, odevena u istu garderobu. Imala sam, kao i onda, identičnu tremu pred izlazak na scenu, kao da se opet takmičim. Prošlo je mnogo vremena, izdešavalo se toliko toga, ali se zapravo malo šta promenilo i sve je proletelo kao tren – kaže Romana i priznaje da sve intenzivnije razmišlja da snimi sevdalinke, koje sjajno peva iako je pop pevačica.

 

Oči su ogledalo duše

– Nisam bila svesna svog izgleda prve četiri godine karijere. Smatram da imam svoj pečat i originalnost, ali volim da menjam izgled, pa mogu da budem devojčurak s kačketom, ali i dama, fam fatal, seksi. Mi žene zapravo nikad nismo zadovoljne svojim izgledom, mada sam ja još od školskih dana dobijala brojne pohvale za svoju pozadinu. A, u stvari, oči su ogledalo duše i one odaju najbitnije – smatra Romana.

– Već neko vreme nameravam da uradim tako nešto. Ali, moram prvo da nađem pravog saradnika, koji će stati uz mene i pomoći mi u realizaciji tog posla. Trebalo bi da odaberem desetak pesama izvorne muzike, koje inače volim i rado izvodim. Odrasla sam u kraju gde se negovala lepa narodna muzika, pevala sam je kao klinka, osećam je i smatram da mogu na pravi način da je iznesem, jer imam snažan, jak vokal za izvorne pesme i sevdalinke. Nisam još sigurna, da li da poput Nede Ukraden snimim prave narodnjake u mojoj interpretaciji ili pak da pokušam sa obradama. Meni su obe opcije zanimljive. Nikada se nisam libila da pevam narodnjake iako sam se deklarisala kao zabavnjak. Jedan kompletan pevač na svom repertoaru mora da ima sve muzičke žanrove.


Imate li nameru da se okušate kao autor, da napiše neki tekst ili muziku?
– U mom horoskopu stoji da ću pisati, ali nikako da se to desi. Treba da se odvažim i krenem. Kao da imam neku kočnicu, strah da li će to biti kako valja. Ali, redovno ispisujem svoj dnevnik. Možda to jednom objavim kao autobiografsku knjigu. Ipak, bolje da ne pričam o tome, kako mi neko ne bi ukrao dnevnike, pa šta ću onda. Što se muzike uopšteno tiče, mene najviše privlači aranžerski rad, mislim da imam talenta i volela bih da se u budućnosti ozbiljnije posvetim tome.

Možda tu leži više para?
– Nisam razmišljala o lakšoj ili većoj zaradi, mada treba naplatiti svoj rad. Kod mene je nepisano pravilo – što više zarađujem, to i više trošim, pa para nikad dosta.

S kim najradije sarađujete?
– Sa Željkom Joksimovićem, pričali smo i verujem da ćemo opet sarađivati što bi bio pun pogodak. On je producirao moj prvi album, napisao mi je hit "Duga" pre tri godine koji me je vratio na stare staze. Mnogo volim da radim sa njim, jer on ume odlično da pogodi pesmu za mene, najbolje zna moj pevački senzibilitet, energiju koju nosim… Nisam pristalica da se na svaka tri – četiri meseca objavljuje nova pesma, jer je to štancovanje, a ja sam protiv toga. Za pevača koji ima karijeru iza sebe, jedna pesma godišnje je sasvim dovoljna. Ni nju nije lako nađi.
 

Tužba je samoodbrana

Romana baš nema sreće s muškarcima, pa je završila na sudu, jer je tužila Zorana Šupića s kojom je imala kratkotrajnu romansu.
– Da, presavila sam tabak i tužila ga. Momak je izneo brojne neistine, bljuvotine, oklevetao me je. Bila sam u šoku, pitala se kako je moguće uopšte tako nešto. Veoma me je povredilo sve to. Ispod časti i nivoa mi je da bilo šta vezano za njega komentarišem. Sa takvim ljudima mora se pravda tražiti preko suda. Hoću da odgovara za ono što je uradio, da bude kažnjen. Ali, i da nikom više ne padne napamet da priča o meni takve laži i grozote. Tužba je zapravo moja samoodbrana!

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here