Veto je glavni osigurač Republike Srpske na nivou BiH i zato zagovornici centralizacije Bosne čine sve da ga uklone. To je, kako tvrdi politikolog Anđelko Kozomara, i glavna meta novog pohoda na ukidanje nadležnosti RS, čije je naznake u javnost pustio američki ambasador Erik Nelson, zalažući se za reformu Dejtona i Ustava BiH prvenstveno zbog navodne želje većine građana da Bosna postane deo transatlantske zajednice.
– Prava namera je da se oduzme još dejtonskih ovlašćenja od Srpske i da se stvori centralizovana zemlja, u kojoj ne bi bilo entitetskog glasanja – uveren je Kozomara.
Prema njegovim rečima, cilj je da Srbi ne mogu da blokiraju bilo kakve odluke na nivou BiH.
– Sarajevu je bitno da uđe u NATO, jer bi to omogućilo dominaciju jednog naroda nad ostalim. Žele i da BiH postane centralizovana zemlja sa jednom vojnom komandom, jednim predsednikom, dva potpredsednika, dok bi Savet ministara postao vlada, a bila bi formirana i dodatna ministarstva – tvrdi banjalučki politikolog.
Zanimljivo je da i iz EU stižu predlozi da se pravo veta ukloni kada se glasa o odlukama vezanim za evropske integracije, baš kao što i ambasador Nelson sada zagovara ustavne promene zbog ulaska BiH u NATO. I laicima je jasno da bi ukidanje entiteskog glasanja u zajedničkim institucijama BiH bilo prečica u mrvljenje entiteta i uvod u krah dejtonske Bosne, zasnovane na konsensuzu naroda. Takvi zahvati bi, bez sumnje, izazvali velike potrese, zbog čega i Kozomara smatra da bi Amerikanci i Zapad u ovoj fazi bili zadovoljni i da Srpska prihvati polovinu njihovih predloga.
– Nije sporno da se menja Ustav, ali to mora da bude stvar dva entiteta. Mora tačno da se zna šta se menja, šta kome odgovara i da se onda to usvoji u parlamentu BiH – upozorava Kozomara i zaključuje da nikakve nametnute odluke velikih sila, ali ni samo jednog naroda u BiH, nisu moguće, niti mogu dovesti do promena.
Da od promena na štetu RS i srpskog naroda neće biti ništa uverava i Milorad Dodik. Srpski član Predsedništva BiH smatra da se prvo treba vratiti
izvornom Dejtonu i Ustavu, pa tek onda sprovoditi promene.
– Karakter BiH je takav da za pokretanje svih procedura treba postići saglasnost oba entiteta u kojem pravcu će se to kretati – podseća Dodik. On ističe
da treba odbaciti bilo kakvo mešanje ili modeliranje ustavnih procesa od stranaca.
– Što se ambasadora Nelsona tiče, dovoljno dugo ga poznajem da mogu da zaključim da nije mislio da oni treba da sprovedu taj proces, nego da to isključivo treba da uradimo mi u BiH. To je naša stvar – izričit je srpski član Predsedništva BiH.
Ipak, kako kaže, svi procesi su mogući, ali su nemoguće promene u smislu prenošenja nadležnosti sa entitetskih na zajednički nivo.
– Oni koji misle da ti procesi mogu da idu u pravcu legalizacije otimačine visokog predstavnika i njegovog nasilja, koje je činio namećući rešenja, otimajući od entiteta nadležnosti i prenoseći to na zajednički nivo, grdno se varaju. BiH ni slučajno ne može da dobije nadleženosti kao što su odbrana, bezbednost i finansije, niti bilo šta što nije imala u dosadašnjem Ustavu – zaključuje Dodik.
Dejtonska formula uspešna
Predsednica Srpske Željka Cvijanović (na slici) ocenjuje da je inicijativa ambasadora Nelsona o potrebi reforme dejtonskog Ustava malo neobična.
– Trebalo bi da se pridržavamo onoga što je Ustav rekao, a ne da izmišljamo neki novi Ustav, jer ni on neće funkcionisati ako nema političke volje. Uostalom, Dejtonski ustav je nastao u SAD po uzoru na njihov Ustav. On štiti i uspostavlja jednu decentralizovanu strukturu. Postojala je svest o tome da, ako je decentralizovano, može da funkcioniše zajedno, a ako je slepljeno ili centralizovano – teško. To je bila formula koja se našla za neko vreme i zašto da je napuštamo, a nismo joj ni dali mogućnost da u potpunosti živi svoj život? – pita Cvijanovićeva.
