Saznavši za nove nevolje samohrane majke Snežane Pantelić (45) iz sela Zarići kraj Kosjerića, jer kuburi sa ogrevom i osnovnim životnim namirnicama, naši plemeniti čitaoci nisu mogli da sede skrštenih ruku. U želji da joj pomognu i olakšaju teško breme, Jovan Živanović iz Manhajma, rodom iz Modriče, čije ime zlatnim slovima može da ispiše mnogo nevoljnika u otadžbini, poslao je Snežani pomoć od 100 evra, kao i dobra L. T. iz Frankfurta koja je izdvojila istu sumu. Još 50 franaka uputio je i redovni donator iz Švajcarske, Milenko Šipka iz Oberordorfa sa porodicom, uz dobre želje. Donacije su ubrzo prosleđene na Snežaninu adresu, donevši veliku radost.
– Molim vas da se svim tim divnim ljudima do neba zahvalite u naše ime, iako znam da je malo reći hvala. Sreću i dobro zdravlje, sve najlepše im želim, ruke im se pozlatile. Osmeh na licu moje Nevene možda će najbolje dočarati koliko su nas samo obradovali u ovih hladnim zimskim danima, posebno surovim u planinskom selu poput našeg. Od njihove pomoći, odmah sam dokupila ogrev, namirnice, ali i obradovala Nevenu toplom jaknom kako se ne bi smrzavala dok pešači do škole. Odabrala je sama. Presrećna je i oduševljena jaknom. Njena sreća, koju ne mogu opisati, jer to jedino može da se doživi, mi je najvažnija. I pored svog bola i patnje, tu je ona kao najsjanija zvezda, da mi njenim okicama i osmehom da snagu da nastavim da se borim dalje – kaže Snežana Pantelić, za koju vreme kao da je stalo onog trenutka kada je ostala bez rođenog brata, njenog velikog životnog oslonca, jer se problemi koji je prate, iznova vrte ukrug.
Kako ova samohrana majka nema zaposlenje, niti može u nadnici da zaradi koji dinar, jer njenu ćerkicu i bolesnog brata nema ko da pazi, predstojeći hladni zimski dani su je ozbiljno plašili. Ipak, dobri ljudi je nisu izneverili ni ovog puta, na čemu im je Snežana beskrajno zahvalna.
– Nigde ne radim i nemam dodatno primanje osim dečjeg dodatka. Živim sa bratom Spasojem (50), obolelim od Parkinsonove bolesti, koji prima invalidsku penziju, a primanja nam ukupno iznose 25.000 dinara (oko 220 evra), što ni izbliza nije dovoljno da izguramo ceo mesec, a da nam nešto ne zafali. Mlađi brat koji nam je pomagao i od koga smo takoreći zavisili doživeo je nesreću na poslu i preminuo. To je bio veliki udarac za našu porodicu i sad kad na to pomislim suze same teku. Naša kuća je u planinskom delu gde su zime hladne i duge. Nedovršena je, a nemamo ni vodu. Neki delovi već su počeli da propadaju, a mi to sami ne možemo da popravimo i obnovimo. Pošto nam se i ogrev “utanjio” nisam znala šta ću, pa sam morala ponovo da molim za pomoć. Moja molba je uslišena i činjenica je da nikada neću moći dovoljno da se zahvalim na tome. Nama je zaista svaka pomoć neopisivo dragocena. Volela bih da jednog dana sve naše dobrotvore upoznam, stisnem ruku i zahvalim lično za razumevanje i podršku – rekla je Snežana Pantelić, koja je nažalost bila i žrtva nasilja, zbog čega se nikad i nije udala za oca svog deteta i zbog čega ne dobija ni alimentaciju za dete.
Novi darovi iz Nemačke
Pored divnog Jovana Živanovića iz Manhajma, L. T. iz Frankfurta i Milenka Šipke iz Oberordorfa, stiglo je još nekoliko vrednih donacija naših plemenitih čitalaca iz Nemačke, koji su poželeli da obraduju nevoljnike u otadžbini za praznike. Reč je o anonimnom donatoru iz Sabrikena koji je uputio ukupno 90 evra od čega je 50 evra namenio za baku Hamidu Bihorac iz Krnje Jele na Pešteru, a po 20 evra za Atifu Ljajić i Vasviju Suljević iz Novog Pazara. Zatim, plemenitoj baki J. S. iz Memingena, koja je izdvojila 200 evra da obraduje malu Mariju Maru Milanović sa Rogozne. Tu je neizostavno naša redovna čitateljka i učesnica u brojnim akcijama Humanitarnog mosta, Nadežda Radović iz Hohajma, koja je poslala 300 evra, od kojih je sa po 100 evra poželela da obraduje baku Slobodanku Milošević sa Rogozne, Olgu Mihajlović iz sela Dragočevo, ali i devojčicu Milicu Tatić iz Kumana u okolini Zrenjanina. Dok je naša koleginica M. E. iz Frankfurta uputila 50 evra, redovnu mesečnu pomoć studentu Bojanu Mijatoviću iz Novog Grada. Sve navedene donacije biće uskoro uručene onima kojima su i namenjene, što ćemo kao i uvek zabeležiti u nekom od narednih izdanja “Vesti”.
Ćerkica na prvom mestu
– Jedini razlog zbog koga se borim, jeste moja Nevena, jedina svetla tačka u životu. Odličan je đak i mnogo sam ponosna na to imajući u vidu koliko toga ne mogu da joj pružim. Skromna je i bude zadovoljna i najmanjom sitnicom što me čini ponosnom, a ponekad i slama srce. Zato ne mogu da dozvolim da se smrzava ili da ne može da se okupa u koritu u toploj dnevnoj sobi, budući da vodu ne možemo da dovedemo do kuće. Samo zato sam se i usudila da ponovo potražim pomoć od dobrih ljudi. Zbog njih i verujem u iskrenu i nesebičnu ljudsku dobrotu, jer sve što sam dosad iskusila u svom životu nije bilo ni izbliza tome – navodi Snežana.
