Na današnji dan rođen je Ilja Rjepin, veliki ruski slikar i vajar.

Ilja Jefimovič Rjepin rođen je 5. avgust 1844. blizu Harkova. Njegovi roditelji su bili ruski vojni doseljenici. Najpre je izučio zanat kod lokalnog slikara ikona i započeo je sa izučavanjima slikanja portreta.

U Sankt Peterburg otišao je 1866. gde su ga primili na Carsku akademiju umetnosti. Od 1873. do 1876. boravio je u Italiji i Parizu pomoću stipendije, koju je dobio od akademije. U Parizu se upoznao sa delima impresionista, što je značajno uticalo na njegov kolorit i osenčavanje. Ipak njegov stil je ostao bliži starim evropskim majstorima, poput Rembranta. Obično bi slikao narod, a u kasnijim fazama slikao je i carsku elitu i inteligenciju.

Za vreme Carske Rusije bio je jedan od prvih portretista koji je putovao po Rusiji i crtao običan narod. Ka tome ga je usmerio Vladimir Stasov, tada glavni kritičar i poznavalac ruske umetnosti. Razlog je bio i u tome što su takvi radovi bili dobro prihvaćeni kod glavnih kupaca umetničkih dela, kneza Tretjakova pa i velikog kneza i carevog sina Vladimira Aleksandroviča.

Po povratku u Rusiju, počev od 1878. svoje mesto je našao u pokretu peredvižnika, umetnika koji su se pobunili protiv akademskog formalizma službene akademije. Tada je naslikao čuvenu sliku ljudi, koji vuku barže na Volgi, Burlaci na Volgi. Slika je fokusirana samo na osobe time da je ostatak slike (pozadina) ostala nenacrtana. Ta psihološka koncentracija lica na slikama je ujednom bila i revolucionarni početak crteža, ne samo u Rusiji već i u Evropi.

Nakon ubistva cara Aleksandra II 1881. naslikao je niz slika sa temom ruskog revolucionarnog pokreta. U to doba naslikao je i „Uskršnja procesija u Kurskoj guberniji“. Ta slika pokazuje različite klase i napetosti među njima postavljene u kontekst tradicionalnog verskog obreda. Svi na slici su ujedinjeni u polaganom, ali neprekidnom kretanju napred.

Sliku „Ivan Grozni i njegov sin“ završio je 1885. Slika pokazuje užasnutog Ivana Groznog, koji grli svoga sina, koji umire, a koga je on pre toga smrtno ranio u nekontrolisanom besu.

Jedna od Rjepinovih najkomplesnijih slika je „Odgovor Zaporoških kozaka turskom sultanu“. Stvarao ju je nekoliko godina, a zamislio kao proučavanje smeha, ubacivši u nju ideje slobode, jednakosti i bratstva ukrajinskih kozaka. Sliku je započeo kasnih 1870-ih, a završio ju je 1891. i odmah je prodao caru. Car je tada sliku platio 35.000 rublji, što je bio ogroman iznos u to doba.

Naslikao je brojne čuvene ličnosti poput Lava Tolstoja, Dmitrija Mendeljeva, Musorgskog, Pavla Tretjakova i Tarasa Ševčenka. Kuću je sagradio severno od Sankt Peterburga koja se, nakon Oktobarske revolucije, našla na teritoriji Finske. Pozivali su ga da se vrati u Rusiju, ali odgovarao je da je prestar da putuje. Umro je 1930. u Kukali.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime