U Skupštini grada Beograda završena je komemoracija povodom smrti kralja narodne muzike Šabana Šaulića.
Danas je najtužniji dan, kako za porodicu Šaulić, tako i za sve poštovaoce lika i dela jednog od naših najboljih pevača, koji je život tragično izgubio 17. februara 2019. godine.
Već od 10 sati ispred Skupštine grada Beograda počeo je da se okuplja veliki broj pevačevih prijatelja, ali i članova porodice i poštovalaca, koji su došli da odaju počast tragično nastradalom pevaču.
Kako saznajemo, u kući je bilo veoma potresnih scena, čuli su se i jecaji, a kada su se članovi porodice okupili, svi su krenuli u Skupštinu grada.
Među prvima su na komemoraciju došli Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović-Kemiš, Rade Jorović, Dajana Paunović, Snežana Babić, Bane Ružić, a ćerka Ilda Šaulić došla je vidno potresena.
Među prisutnima su i Milutin Mrkonjić, Ana Bekuta,Goca Božinovska, Saša Popović i Suzana Jovanović, i očekuje se jos veći broj kolega sa estrade.
Sa sestrom Lidijom je stigla i Ceca.
Zorica Brunclik jecala u Skupštini grada
Zorica Brunclik prva je održala govor na komemoraciji u čast svog kuma tragično nastradalog pevača Šabana Šaulića.
Brunclik je kroz suze, jedva uspevala da priča. Ona se jecajući prisetila svog dugogodišnjeg prijateljstva sa Šaulićem.
– Dragi moji kume, moji prijatelju i moji kolego. Kada je u nedelju odjkenula kao bomba vest više ništa nije bilo isto. Zavlada je neverica, naši ljudi tuguju u celom svetu, tuguje region, Srbija. Porodica je neutešna, prijatelji i kumovi. A kada kažem kumovi, pre nego što bilo šta kažem, razmišljam zašto si se ti kume odlučio za mene kada si bio tih i smiren, a ja sve suprotno bila. Moji kume toliko toga smo prošli zajedno za četrdeset godina, rođenje dece, slave, svadbe, svaki tvoj i moj uspeh smo podelili sa porodicama. Ali smo delili tugu kada smo ispraćali roditelje na večni počinak, ti i tvoja porodica ste bili uz mene. Kao što je moja prodica bila uz vas. Bili smo uspšeni kume kao duet i kao pojednični, ostaće naše pesme za sva vrmena. S kim ću sada da ih peva kada smo najčešće pevali zajedno? I kada neko kaže Šabane i Zorice da otpevamo,a ti kažeš. Hajde kumo iz našeg širogog reperoara da pevamo. Ljutio si se što na slavi nije bilo muzike, a ja sam bila srećna jer smo mogli da pričamo, i pričali smo. Posle tebe život ne postoji, a ti si bio i ostao moj pevač, za sva poklonjena u svetu. Putuj sa anđelima kume i neka ti je večna slava – rekla je jecajući pevačica.
Šabanov veliki prijatelj kroz suze jedva pričao o legendi narodne muzike
– Danas tuguje cela Srbija, ceo Balkan, milioni tvoji obožavalaca širom sveta, jedan od njih sam i ja. U bolu nad bolovima tvoja Gordana, a uvek si žurio kući da upiješ snagu, ljubav, lepotu koja ti je bila potrebna na drugim i teškim putovanjima. A oni su ti je nesebično davali i bili uvek uz tebe. Družili smo se pola veka, radili, putovali, pevali, stvarali, delili smo i dobro i zlo. Ostali smo nepobedivi tandem. Bio si moja večita inspiracija sa svojom suzom u glasu koju si iskreno pustio. Najlepše svoje melodije napisao sam za tebe. Pesme si dovodio do savršenstva, samo si ti to mogao, zato što si jedini i jedinstven i neponovljiv. Bio si dobar, pošten, skroman čovek. Jer i sam nisi znao koliko si veliki. Dogovorili smo se pre mnogo godina da ćemo da ostarimo zajedno, da pecamo u Krčedinu, da se družimo, ti, Miki, Miša, Kuka, Krle, Zoća i drugi, i ja… Izdao si me, otišao si pre mene i odneo deo mene. Bio si najbolji među velikima, pa i Bog je želeo da te upozna. Voljeni nikad ne umiru, one se samo sele na nebo. Živećeš večno u nama. Vreme ne leči rane, samo nas uči da živimo s tim bolom za tobom. Neka ti je večna slava, hvala – kroz suze je i tihim glasom rekao kompozitor Rade Vučković.
– Nemojte mi zameriti podelio bih par reči sa mojim prijateljima. Nema više našeg Šabana. Ova rečenica koja se poput oblaka bola nanela na Balkana, koja je otela dah iz grudi. I dalje zvuči kao košmar dragi moji prijatelju iz kog ćemo se svaki trenutak probuduti. Jer, kako ti možeš da odeš?! Kako i zašto? Zbog svih onih koji su ikada čuli za tebe, voleli, patili i tugovali za tobom? Prazninu koju si ostavio nikada niko neće popuniti. Tvoja supruga, deca, unuci, zetovi i snahe. Kumovi i prijatelji, njima ostavljaš za utehu ponos kojim mogu da se diče da su potomci jednog velikog Šabana Šaulića. Ostaju im uspomene na sve lepe trenutke i pažnju, kao i ljbuav koju si im darivao nesebično. Ostaju pesme koje više niko sa toliko srca neće otpevati – rekao je Goran.
Na Novo groblje je stigla porodica slavnog pevača.
