Dok se sa Zapada sprema nova politička ofanziva na Srbiju i smišljaju sve kreativnije formulacije kako bi Beograd prihvatio nezavisnost Kosova, iz Rusije opet dolazi ista i neokrnjena poruka: Rešenje mora biti po Rezoluciji 12 44, potvrđeno u SB UN i prihvaćeno od srpskog društva.
I, najprostije rečeno, te pozicije obeležile su obe decenije 21. veka kad je u pitanju maratonska diplomatska bitka za budućnost Kosova i Metohije.
Amerika, Evropska unija i lideri Zapadnih sila neprikidno su menjali eufemizme kako bi slomili srpske vođe i privoleli ih na kapitulaciju. A Rusija je za sve to vreme čvrsto branila nepoljuljan stav – zasnovan na međunarodnom pravu ali i na prijateljstvu sa Srbijom.
Samo u poslednja dva meseca stigle su u Beograd dve nove konstrukcije za rešenje kosovskog pitanja sa važnih zapadnih adresa.
Predsednik Amerike Džozef Bajden promoviše dijalog Beograda i Prištine koji bi trebalo da se okonča velikodušnom ponudom – „međusobnim priznanjem“ Srbije i Kosova.
Sa druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron diplomatski predlaže „kreativna rešenja“ za kosovski čvor, koja opet, znajući čvrst stav Pariza prema lažnoj državi Kosovo, podrazumeva da Srbija na neki „inovativan način“ prihvati i secesiju svoje južne pokrajine.
Svakakve formulacije smo u poslednje dve decenije čuli sa zapadne strane koje su upućene da bi Srbi što bezbolnije pristali na sopstvenu eutanaziju.
Početkom dvehiljaditih, EU nas je ubeđivala da su na Kosovu najpre važni standardi pa status. Brzo se pokazalo da kad kažu status, vodeći igrači EU misle isključivo na nezavisnost.
Kad je Kosovo jednostrano krenulo u separatističku avanturu, podržano od evroatlanske osovine, pronalažene su nove retoričke akrobacije da se Srbiji zamažu oči.
Jedna od popularnih kovanica je, na primer, „dobrosusedski odnosi“, koja je, iako se koristila u širem regionalnom smislu, čak i u zvaničnim dokumentima EU trebalo da prikaže u stvari samo jedno – da su Srbija i Kosovo susedi. Odnosno, taj mamac svetle regionalne perspektive služio je da se primami Srbija da prihvati nezavisnost Kosova.
Pričali su nam sa Zapada redovno i „dobronamerno“ o „zajedničkoj evropskoj budućnosti“, „Zapadnom Balkanu bez granica“, a Berlin nas je u trenucima poljuljanog strpljenja upozoravao da „ne pucamo sebi u noge“ kad je u pitanju Kosovo. Sve za naše dobro. Ili, što bi rekli u crtanim filmovima: Baš čudno pišu – nezavisnost Kosova.
Slušali smo i savete da bi trebalo potpisati istorijski dogovor sa Kosovom po ugledu na „dve Nemačke“, postići „sveobuhvatni sporazum o međusobnim odnosima“, napraviti „ključni korak ka zajedničkoj evropskoj perspektivi“…
Sva ta hrpa krupnih reči, slatkorečivih mantri, evroomamljujućih obećanja, uvek je u suštini značila samo jedno – da Srbija „što lakše“ digne ruke od svog Kosova i da omogući njegovo puno međunarodno priznanje.
To se i danas krije iza svih tih najava o „diplomatskoj ofanzivi“, združenoj akciji Brisela i Vašingtona, non-papirima koji se spremaju Beogradu, novim pregovovaračima sa tobožnjim diplomatskim predlozima, trikovima šatl emisara, blefovima i inovativnim rešenjima.
Sa druge strane, po ko zna koji put, iz Ministarstva inostranih poslova Rusije čuli smo jasan odgovor: Rešenje za Kosovo samo po Rezoluciji 12 44, na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN i uz podršku srpskog društva.
Verujemo da je i zvaničnom Beogradu, koliko god se i sam dovija i retorički žonglira u ovoj teškoj političkoj slagalici, bar potpuno jasno šta mu ko sprema.
I da neće prihvatiti baš nijedan šareni paketić nasmejanih darodavaca koji u sebi krije – slom Srbije.
Nama treba Rusija Tramp i princ Mohamed iz saudijske Arabije za Kosovo.
Tekst je opisao stanje i neviđene pritiske na našu zemlju kako bih verifikovao otimačinu Srpske teritorije. Krvoločni zapad sa rukama okrvavljenim nad našim narodom ne može nikad oprati tu krv još od Prvog i Drugog svetskog rata. Bombardujući Srbiju 1999. OS uranijumom najvećim otrovom poznatim čovečanstvu, dokaz je da Zapad nikad neće prihvatiti Srbiju kao slovensku zemlju i pravoslavlje. Pokušavajući više puta eksperimente najvećeg stepena hibridnog rata protiv Srbije. Čak je i Velika Britanija 02.08.2018. zloupotrebila presedavanje SB UN i postavila Rezoluciju kojom se Srpski narod proglašava genocidnim. Taj teret patološki bolesnih Srbomrzaca Srpski narod nosio bih nepravedno vekovima. Srećom naša braća Rusi su stavili VETO na tu sramnu Rezoluciju VB i USA i skinuli sa dnevnog reda.
To je deo pritisaka kao i pretprošlogodišnji sastanak bezbednosnih službi koje je organizovala CIA I NATO u Crnoj Gori u hotelu \”Podgorica\”u Podgorici sa bezbednosnim službama Albanije , Crne Gore, Hrvatske, muslimanskog dela BiH, Makedonije i Šiptara sa KiM koje je finansirala i obučavala Albanija. Zaključak: \”Svim sredstvima ići protiv Srbije da bih se umanjio uticaj Rusije na Srbe i Balkan\”. Ovaj hibridni rat je deo pritisaka i potkopava je bezbednosti naše zemlje, što su pokazali i poslednji događaji koji su otkriveni.
Što se tiče pregovora pod pokroviteljstvom EU i Amerike je isto kao kad bih vuk čuvao jaganjce a lisica kokoške i sa njima pregovarali. Moramo tražiti da se proces vrati u SB i poštuju sve međunarodne norme i obaveze. Kosovo i Metohija su Srpska pokrajina u granicama koje priznaju UN i SB što je potbrđeno i rezolucijom Saveta Bezbednosti i Tačka. Može zapad kao i Rimljani proglasiti konja za senatora. To je njihova patologija stanja svesti.
Skromna poruka sokola čiji su preci bili ponosni sokoli:Kosovo je bilo,jeste i biće :SRBIJA!Gospodine Lajčak znamo da ste prijatelj Srbije,ali i da ste na takvom mestu da morate da igrate igre “večitog pregovaranja”.Mi ne možemo drugačije,vi možete :dajte ostavku!