O preteškoj sudbini sada 12-godišnjeg Ognjena Džebe iz Istočnog Sarajeva, obolelog od Vilijams sindroma i nevoljama njegovih roditelja, pisali smo pre tačno sedam godina.
Podsećanja radi, saznanje da boluje od ove retke genetske bolesti, koji uzrokuje usporen rast i mentalni razvoj, teškoće u kretanju i ozbiljne zdravstvene probleme donelo je porodici Džebo mnogo patnji, neprospavanih noći i bezbroj dana provedenih po različitim kliničkim centrima.
Ipak, majka Slobodanka i otac Mladenko bili su odlučni da svoje dete osposobe za život najbolje i najviše što je u njihovoj moći, kao i medicine. Zahvaljujući roditeljskoj upornosti, Ognjen je uprkos brojnim poteškoćama, prohodao sa tri godine i tri meseca, kasnije krenuo u vrtić, a zatim u školu.
– Vilijamsov sindrom decu i ljude obolele od ove bolesti, uprkos svim nedostacima i poteškoćama u učenju, čini izuzetno društvenim, empatičnim i povezanim sa drugim ljudima, što je i slučaj sa našim Ognjenom. Voli da je okružen ljudima i da se igra sa bratom. Postigao je do sada i više nego što je bilo ko od lekara mogao i da pomisli – rekao je tada za “Vesti” Mladenko Džebo.
Istina, neverovatan napredak njihovog sina je i danas vidljiv, ali kako njih četvoro žive samo od Mladenkove skromne plate, to nije bilo ni blizu dovoljno da se pokriju svi troškovi za potrebe lečenja deteta kakav je Ognjen. Nažalost, sedam godina kasnije, našli su se u gotovo istom problemu, jer je zdravstveno stanje oca Mladenka ozbiljno narušeno, a samim tim i otklonjena mogućnost da nastavi da se bori za bolje sutra svoje dece.
– Ognjen i Milomir su moja životna radost i najveći životni pokretač. Nema šta ne bih učinio za njih. Nije lako moliti nepoznate ljude za pomoć, to je nešto najteže što može da snađe čoveka posle bolesti deteta. Ali, eto me ponovo u bezizlaznoj situaciji. Kičma mi je od dugogodišnjeg napornog rada nastradala, baš kao i kolena. Ne mogu da sedim, hodam, stalno sam u bolovima. Kredit za kuću koju sam podigao uz pomoć dobrih ljudi, lečenje deteta, sve traži svoje, a ja nemam odakle da platim. Bojim se šta će biti sa nama – iskreno će Mladenko Džebo, vodoinstalater po struci.
Nada u dobre ljude
Supruga Slobodanka, iako po zanimanju frizer, ne može da radi iz dva razloga. Prvi je briga o sinovima, a drugi činjenica da i sama boluje od epilepsije. Nemajući kud, Mladenko Džebo odlučio je da se za pomoć obrati ljudima dobre volje iz dijaspore, jer sam sve teže izlazi na kraj sa problemima. Mnogi su im tada izašli u susret i pomogli da prebrode brojne nedaće, a nadaju se da će i sada imati razumevanja za nevolju koja im ne da mira.
Kontakt adresa
Svi plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele da pomognu porodici Džebo i omoguće im da reše bar neki od problema koji ih svakodnevno muče, mogu stupiti sa njima u kontakt na adresu: Vuka Karadžića br. 431, 71.123 Istočno Sarajevo ili na broj telefona: ++387 66 827 444.
